Језеро Ровни код Ваљева, познато и као акумулација Стубо-Ровни, представља значајан пројекат у области водоснабдевања и заштите од поплава.
Његова изградња почела је још 1980-их година, са циљем да обезбеди дугорочну заштиту од поплава које су често погађале Ваљево и околне општине. Завршено је 2015. године, а осим заштите од поплава, језеро служи и за обезбеђивање питке воде за више општина, међу којима су Ваљево, Лајковац, Мионица, Уб и Љиг.
Географске карактеристике и димензије
Језеро је смештено на реци Јабланици, једној од притока реке Колубаре. Са површином од око 2,5 квадратних километара, акумулација покрива значајну површину у југоисточном делу ваљевског краја.
Брана која је изграђена на реци Јабланици висока је 75 метара, док је укупна запремина воде у акумулацији око 51 милион кубних метара. Само језеро лежи на надморској висини од око 300 метара, а околна брда и шуме дају му посебну природну лепоту.
Изнад језера се налази неколико видиковаца од којих је свакако најпознатији видиковац Велика Стена, са ког се пружа поглед на прелепо, тиркизно језеро Ровни и нетакнуту природу која га окружује.
Пре неколико година је урађена пешачка стаза, а и путокази који воде до овог видиковца.
Контроверзе око потапања манастира Грачаница
Један од најконтроверзнијих аспеката изградње језера Ровни тиче се потапања манастира Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Ваљевска Грачаница. Овај средњовековни манастир, који датира из 15. века, био је важна верска и културна институција у овом региону.
Манастир Грачаница се налазио на подручју које је било планирано за потапање, што је изазвало бурне реакције јавности, нарочито међу верницима и заштитницима културних споменика.
Упркос протестима и апелима да се манастир заштити, вода је дошла до манастира 2016. године, што је делимично потопило светињу. Ова ситуација изазвала је дубоке поделе међу локалним становништвом, као и ширу јавну расправу о балансу између модерних потреба за инфраструктуром и очувања културног и верског наслеђа.
Еколошки изазови
Поред контроверзи око манастира, еколози су изражавали забринутост због могућих негативних утицаја на природну средину. Брана Стубо-Ровни драстично мења ток реке Јабланице и може утицати на локални екосистем, нарочито на биљни и животињски свет који зависи од природних речних токова.
Постоји и забринутост да би акумулација могла довести до промене микроклиматских услова у околини, што би имало дугорочне последице по биодиверзитет.
Туристички потенцијал
Упркос еколошким и културним изазовима, језеро Ровни постепено постаје атрактивна туристичка дестинација. Околна природа, богата шумама и прелепим пејзажима, нуди бројне могућности за шетње, планинарење и уживање у миру и тишини.
Ипак, потребно је додатно развијање туристичке инфраструктуре, као што су кампови, стазе за бициклизам и садржаји за породице, како би језеро у потпуности искористило свој туристички потенцијал.
Дугорочни планови и изазови
У наредним годинама, очекује се даљи развој језера Ровни и његовог окружења. Планови укључују изградњу додатне инфраструктуре за водоснабдевање, али и побољшање туристичких капацитета.
Истовремено, важно је одржавати равнотежу између економске и еколошке одрживости, како би се очувала природна средина и културно наслеђе овог краја. Многи стручњаци истичу да је важно обратити пажњу на могуће последице даљег коришћења акумулације, нарочито у погледу утицаја на локалне екосистеме и климатске услове.
Језеро Ровни, упркос изазовима с којима се суочава, има велики потенцијал да постане кључна тачка за развој не само водоснабдевања, већ и екотуризма и заштите природних ресурса у региону Ваљева.
