Када је немачки канцелар Фридрих Мерц крајем прошлог месеца слетео у Пекинг у своју прву званичну посету Кини, симболика је била недвосмислена. Придружио се све дужој поворци западних лидера – након француског председника Емануела Макрона крајем 2025. године и британског премијера Кира Стармера почетком 2026. – који траже директне сусрете у кинеској престоници. Очекује се да ће и Доналд Трамп посетити Пекинг на прелазу између марта и априла.
Ова дипломатска кореографија одражава ширу геополитичку стварност: суочене са страхом од трговинског рата на два фронта са двема светским суперсилама, водеће економије западне Европе преиспитују логику конфронтације и економског раздвајања.
Три кључна притиска на Немачку
Посета Фридриха Мерца одвијала се у околностима трију укрштених притисака. Немачка се суочава са домаћом економском стагнацијом, турбулентним трансатлантским односима и све израженијом потребом да поново подеси свој однос према Кини. Раније окретање Берлина политици смањења ризика и делимичног раздвајања било је условљено геополитичком неизвесношћу.
Међутим, како се трошкови таквог приступа гомилају – кроз индустријску контракцију, сужавање извозних тржишта и пад конкурентности – немачки политички естаблишмент све јасније долази до трезвеног закључка: стратешко раздвајање од Кине није одржива дугорочна политика за највећу економију Европске уније.
Двоструки циљеви посете
Циљеви посете били су јасно дефинисани. С једне стране, Берлин је настојао да ојача економску и трговинску сарадњу. Са друге стране, желео је да води суштинске разговоре о међународним питањима – од глобалних ланаца снабдевања до финансијске стабилности.
Испод дипломатског језика крије се дубока напетост. Пекинг већ дуже време изражава забринутост због прекомерне „сигурносне“ интерпретације економских односа и ограничења извоза високих технологија са Запада. Немачка, са друге стране, наглашава потребу за смањењем зависности, исправљањем трговинских неравнотежа и пооштравањем контроле извоза. Ове позиције није лако ускладити, али се више не посматрају као разлог за раздвајање, већ као предмет преговора.
Одлучујући економски контекст
Економски контекст је пресудан. Кина је поново постала највећи трговински партнер Немачке 2025. године, потиснувши Сједињене Америчке Државе, као што је то био случај и у периоду од 2016. до 2023. године.
Роба у вредности од 170,6 милијарди евра увезене је из Кине у Немачку – што представља раст од 8,8 одсто на годишњем нивоу – док је немачки извоз у Кину опао за 9,7 одсто, на 81,3 милијарде евра.
Дисбаланс је упадљив, а Мерц је отворено признао да се трговински дефицит са Пекингом учетворостручио од 2020. године. Ипак, шира порука је јасна: упркос политичкој реторици, економска гравитација Немачку вуче ка Истоку.
Немачка ауто-индустрија под изазовом
Положај Немачке посебно је видљив у аутомобилском сектору. Некадашњи неоспорни симбол индустријске надмоћи сада се суочава са снажним кинеским конкурентима у области електричних возила.
Кинески произвођачи постављају стандарде у интеграцији батерија, софтверским екосистемима и ценовној конкурентности. За немачке компаније, Кина више није само тржиште; она је лабораторија иновација и мерило технолошког прилагођавања. Стратешко питање више није да ли сарађивати, већ на који начин.
Фридрих Мерц није путовао сам. У његовој делегацији налазило се око 30 водећих привредника – представника компанија као што су Volkswagen, Siemens, BMW, Bayer и Adidas – што представља једну од највећих немачких пословних делегација у Кини још од времена Ангеле Меркел.
Порука је била недвосмислена: немачка индустрија сматра кинеско тржиште незаменљивим. Према подацима Немачке привредне коморе, више од половине немачких компанија у Кини планира да продуби сарадњу кроз стратешка партнерства или заједничка улагања. Приватни сектор је практично гласао против раздвајања.
Конкретни резултати и споразуми
На дипломатском плану, посета је донела опипљиве резултате. Састанци са кинеским председником Сијем Ђинпингом и премијером Лијем Ћијангом окончани су заједничком изјавом и потписивањем докумената о сарадњи у областима зелене транзиције, царинских процедура, спорта и медија.
Најважнија комерцијална вест била је најављена куповина до 120 авиона од компаније Airbus. Овакав уговор има и економску и снажну симболичку тежину, јер велики послови стабилизују ланце снабдевања и учвршћују међузависност у тренутку глобалне фрагментације.
Технологија и посета Хангџоуу
Изван Пекинга, Мерц је посетио и Хангџоу, где је обишао компанију Unitree Robotics. Та посета имала је дубљи значај од протоколарног геста: представљала је признање технолошке динамике Кине и њене предности у напредној производњи и аутоматизацији заснованој на вештачкој интелигенцији.
Немачки индустријски модел зависи од технолошког лидерства. Посматрање брзог успона Кине из прве руке додатно наглашава ограничења стратегије изолације.
Стратешка перспектива Европе
Си Ђинпинг је односе формулисао у ширем стратешком контексту, нагласивши да Кина подржава Европу у настојању да ојача своју аутономију. Ова реторика се поклапа са концептом „стратешке аутономије“ Европске уније.
У нестабилном међународном окружењу, способност Европе да делује самостално ограничена је уколико своју политику дефинише искључиво кроз конфронтацију са Кином или кроз потпуно усклађивање са америчком политиком.
„Хладна политика, врућа економија“
Израз „хладна политика, врућа економија“ најбоље описује постојећи парадокс. Политичко неповерење и даље постоји, појачано безбедносним питањима и темама људских права, али економска међузависност наставља да расте.
Будућа сарадња ће се вероватно развијати кроз хибридни модел: истовремено управљање конкуренцијом и ширење сарадње у областима од заједничког интереса.
Обнова институционалног дијалога
Мерцова најава да ће обновити међувладин дијалог, који је био у застоју од пандемије ковида, указује на прелазак са симболичког дистанцирања на структурисану сарадњу. Институционализовани дијалог смањује ризик од неспоразума и омогућава решавање спорова пре њихове ескалације.
Немачка рачуница
Немачки политички естаблишмент све јасније схвата једноставну рачуницу: раздвајање од Кине неће обновити индустријску конкурентност, смањити трошкове енергије нити подстаћи извозни раст. Напротив, могло би додатно да ослаби економију у тренутку ограниченог фискалног простора и демографских изазова.
Стратешко партнерство, насупрот томе, нуди конкретне предности: приступ огромном тржишту, учешће у технолошком развоју и утицај на формирање глобалних стандарда.
Повратак прагматизму
У том смислу, посета Фридриха Мерца представља мање заокрет, а више повратак нормалности. Ера идеолошког заноса о економском раздвајању уступа место прагматичном преиспитивању интереса.
Однос између Немачке и Кине остаће сложен и испуњен тензијама, али основни мотив Берлина постаје све јаснији: у свету нестабилности и ривалства, одрживи просперитет захтева равнотежу, а не раскид. Ангажман није слабост – већ рационалан избор.
