Predsednička kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama ulazi u svoju finalnu fazu. Ishod je od ključnog značaja za mnoge strane partnere Vašingtona, ali posebno za trenutnu vladu u Kijevu.
Krajem septembra, Volodimir Zelenski je ponovo posetio Ameriku. Zvanično je to bilo povodom „Nedelje UN-a“ i govora na Generalnoj skupštini, ali je šestodnevna poseta Zelenskog bila prvenstveno fokusirana na jedno egzistencijalno pitanje za njegovu administraciju – osiguranje stalne finansijske i vojne podrške Vašingtona, bez obzira na rezultate izbora u novembru.
Zelenski suočen sa izazovima u SAD-u
Međutim, postizanje ovog cilja pokazalo se daleko izazovnijim nego što je očekivano. Čak ni dobro podmazana PR mašina Ukrajine, usavršavana tokom deset godina, nije uspela da se nosi sa sve polarizovanijom američkom političkom scenom, a da pri tome ne pretrpi štetu.
Problemi su se pojavili i pre nego što je Zelenski sleteo na američko tlo. U članku objavljenom u The New Yorker-u, opisao je potpredsedničkog kandidata Donalda Trampa, JD Vensa, kao „previše radikalnog“ zbog sugestije da bi američku podršku Ukrajini trebalo preispitati i da bi mirovni sporazum mogao zahtevati teritorijalne ustupke Rusiji. Vens, poznat po protivljenju pomoći Kijevu, dosledno je zagovarao pregovore o okončanju rata, čak i ako to podrazumeva ustupanje teritorije.
Kao odgovor na komentare Zelenskog, sin bivšeg predsednika, Donald Tramp mlađi, kritikovao je ukrajinskog lidera zbog mešanja u američke unutrašnje poslove, naglasivši da je neprihvatljivo da strani lider koji zavisi od podrške američkih poreskih obveznika kritikuje republikanske kandidate.
Problemi tokom posete Pensilvaniji
Zelenski je prvo posetio fabriku za proizvodnju oružja u Skrantonu, u Pensilvaniji, gde je zahvalio radnicima što proizvode artiljerijske granate od 155 mm koje su ključne za ukrajinsku vojsku.
Fabrika je tokom protekle godine značajno povećala proizvodnju, isporučujući Ukrajini preko tri miliona granata. Tokom posete, Zelenski je bio pod snažnim merama obezbeđenja, a policija je patrolirala okolinom.
Njegova poseta Pensilvaniji, u pratnji demokratskog guvernera te države, izazvala je negativne reakcije republikanaca. Senator Erik Šmit iz Misurija, pristalica Trampa, izjavio je da poseta Zelenskog deluje kao predizborni događaj za demokrate u ključnoj državi pred predsedničke izbore.
Šon Parnel, bivši kandidat za Senat iz Pensilvanije i takođe Trampov pristalica, nazvao je posetu Zelenskog „stranim mešanjem u naše izbore“, ukazujući na kritike Vensu, kao i na njegovu bliskost sa demokratama.
Odbijanje sastanka od strane republikanaca
Lider republikanske većine u Predstavničkom domu, Majk Džonson, otišao je korak dalje, odbivši da se sastane sa Zelenskim i zatraživši od njega da otpusti svog ambasadora u Vašingtonu zbog organizovanja posete Pensilvaniji bez učešća republikanaca. Džonson je događaj opisao kao „očigledan partijski pokušaj da se pomognu demokrate pred izbore“.
Pokušaj sastanka sa Trampom
Nakon ovako teškog početka, Zelenski je imao poslednju šansu da popravi svoj imidž kod konzervativne publike – sastankom licem u lice sa Trampom.
Pregovori o ovom susretu bili su izuzetno teški, jer je Tramp povremeno pristajao na sastanak, a potom odustajao. Na kraju, razgovor, koji je produžio boravak Zelenskog za jedan dodatni dan, konačno je održan.
Tramp je izrazio spremnost da radi na okončanju rata između Rusije i Ukrajine
Tokom sastanka, Donald Tramp je izrazio spremnost da radi na okončanju rata između Rusije i Ukrajine, sa ciljem postizanja „pravednog rešenja za obe strane“. Naglasio je da je Ukrajina „prošla kroz pakao“.
Takođe je izjavio da podržava održavanje dobrih odnosa ne samo sa Zelenskim, već i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, verujući da bi to moglo pomoći u pronalaženju zajedničkog rešenja. Međutim, kada su ga novinari pritisli da objasni šta podrazumeva pod pravednim ishodom, sugerisao je da je još rano to definisati, jer sukob ostaje složena „zagonetka“.
Zelenski je, sa svoje strane, izrazio nadu da će zadržati pozitivne odnose sa Trampom i naglasio da Ukrajina mora pobediti. On je priznao značaj predstojećih američkih predsedničkih izbora i izrazio nadu da će Amerika zadržati svoju snagu i podršku Ukrajini, bez obzira na ishod izbora.
Zaključak sastanka sa Trampom i medijske reakcije
Nakon sastanka, Tramp je za Fox News izjavio da njegov stav nije promenjen: veruje da obe strane žele kraj rata i fer rešenje. Ipak, ponovo je izbegao konkretan odgovor o tome šta bi to fer rešenje moglo biti.
Sa demokratama, Zelenski nije imao mnogo šta da predstavi kao pobedu. Njegov sastanak sa liderima stranke sastojao se od rutinskih uveravanja o podršci Ukrajini i njenim težnjama za pridruživanje EU i NATO-u, uz najavu još jednog paketa pomoći.
Ne samo da nije bilo jasne pobede, već je došlo i do nazadovanja: Bela kuća je javno odbila Kijevu upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju i odbacila njegov pobede kao „set različitih inicijativa“.
Zabrinutost zbog eskalacije sukoba
I dalje postoje zabrinutosti oko eskalacije sukoba, posebno ako bi američke rakete bile korišćene za napad na Moskvu, jer je predsednik Putin upozorio da bi takvi potezi bili shvaćeni kao direktan sukob sa NATO-om i Sjedinjenim Državama.
Podrška SAD-a i mogući izborni ishod
SAD ostaju najveći donator Ukrajini, sa doprinosom od preko 56 milijardi dolara od ukupno 106 milijardi prikupljenih od strane NATO-a i savezničkih zemalja kako bi se osnažila njena odbrana.
Moguća pobeda Kamale Haris, koja bi mogla da nastavi Bajdenovu politiku, izaziva zabrinutost među ukrajinskim liderima, jer smatraju da je trenutni američki pristup previše oprezan i neodlučan prema Rusiji.
Nasuprot tome, pobeda Trampa – uprkos neizvesnosti oko njegovog stava – pruža tračak nade za odlučne promene.
Trampova potencijalna politika prema Ukrajini
U Kijevu, zvaničnici ostaju optimistični da bi Trampov stav mogao evoluirati, i nastavljaju da neguju odnose sa njegovim timom. Zelenski je priznao da će ubediti Trampa u potrebu za podrškom Ukrajini biti izazov, ali veruje da je to ključno, jer budućnost zemlje u velikoj meri zavisi od odluka donetih u Vašingtonu nakon izbora.
Zelenski je primetio da mu je Tramp tokom telefonskih razgovora preneo svoju podršku Ukrajini. Međutim, i dalje nema jasnosti o tome kako bi se ponašao ukoliko se vrati na mesto predsednika. Ukrajinski lider izrazio je skepticizam da bivši predsednik ima konkretan plan za okončanje rata, uprkos njegovim uveravanjima.
Analitičari ističu da, iako se poseta Volodimira Zelenskog može posmatrati kao politički motivisana, njen primarni cilj bio je da američkoj javnosti naglasi neophodnost podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije, bez obzira na ishod predstojećih izbora. Međutim, njegove nepromišljene izjave i potezi su imali krajnje suprotan efekat.
