Залихе иранских балистичких пројектила опоравиле су се након прошле америчке операције, али употреба касетне муниције против Израела указује да Техеран поново остаје без кључног наоружања. На почетку сукоба са Израелом и САД, Иран је располагао око 2.500 балистичких пројектила који су се могли лансирати са камиона или из подземних силоса, према подацима израелског think tanka Alma Research Centre.
Смањене, али отпорне залихе
Тај број сада је пао на око 1.000 пројектила, процењује центар у новом извештају. Ипак, Иран је већ раније показао изузетну отпорност. Alma процењује да је Техерану на крају 12-дневног рата прошле године преостало око 1.500 пројектила, али је у наредних осам месеци успео да произведе још 1.000, пише The Times.
То показује да би Техеран могао брзо обновити своје залихе упркос америчкој и израелској кампањи бомбардовања усмереној на његов војно-индустријски комплекс.
Потпуковница Сарит Зехави, официp који није у сталној служби Израелских одбрамбених снага (IDF) и руководилац центра, изјавила је да ју је „изненадило“ колико је успешно Иран успео да обнови своје снаге након рата у јулу прошле године. „Ако ирански народ не заврши посао, Исламска Република остаће на власти и учиниће све што може да обнови те капацитете, а помоћ ће добити од Русије и Кине“, рекла је.
Касетна муниција као нова претња и знак слабости
Све чешћа употреба касетне муниције од стране Ирана полjulала је поверење Израелаца у непробојност њихове противваздухопловне одбране. Прошле недеље убијен је старији пар у нападу на Рамат Ган, предграђе Тел Авива. Међутим, за израелски безбедносни врх, киша подмуниције која се сручила на један од најгушће насељених делова Израела доказ је да Ирану можда понестаје балистичких пројектила, преноси Индекс.
Док је на почетку тронедељног сукоба лансирао десетине балистичких пројектила дневно, Техеран је значајно смањио број напада. Сада Иран напада Израел са десетак пројектила дневно, што указује на то да је скоро месец дана америчких и израелских ваздушних удара смањило способност Техерана за извођење осветничких напада.
Привлачењем касетне муниције – борбених глава које су забрањене међународним правом, а које распршују „бомбице“ на широком подручју како би се повећала разорна моћ пројектила – Иран је, према мишљењу појединих, показао да му се залихе пројектила смањују и да тражи начине како да појача ефекат својих све ређих напада.
За Израел касетна муниција представља додатни изазов. Балистички пројектили који је носе морају бити оборени пре него што се распадну. Иако су напади ређи, потенцијално су смртоноснији. „То је изазов јер је временски оквир за пресретање краћи. Морате их пресретати пре него што касетне бомбе напусте пројектил“, појаснила је Зехави.
Асиметрично ратовање и претња светској економији
Ирански балистички пројектили главно су оружје за ношење штете регионалном непријатељу. Због тога су САД и Израел гађали иранска подземна складишта и фабрике балистичких пројектила у Ширазу, Табризу, Ахвазу, Караџу, Исфахану, Бушеру и Керманшаху.
Ипак, Техеран се може окренути и мање софистицираном оружју како би затворио Хормушки пролаз и наоштетио остатак света. Чак и једноставан напад на нафтни танкер у Заливу, на пример противбродским пројектилом или поморским дроном, довољан је да парализује глобалну економију и повећа цене енергената у небеса.
Говорећи у понедељак у Мемфису, председник Трамп похвалио се да су амерички и израелски ваздушни удари „уништили“ иранску одбрамбену индустрију, „елиминисали“ њихове ваздушне снаге, морнарицу и противваздухопловну одбрану те „размонтирали“ претње режима Сједињеним Државама.
Ипак, председник је свестан да не може гарантовати сигуран пролаз сваком трговачком броду који плови Хормушким пролазом – а то би могло бити довољно да Иранци победе у „асиметричном“ рату.
Матеју Савил, директор војних наука у одбрамбеном think tank-у Royal United Services Institute, рекао је: „Довољно им је да повремено нешто лансирају и унесе немир у поморски саобраћај. Тако могу одржавати утисак претње са врло малим залихама.“
Додао је: „Потребни су им крстарећи пројектили, мине, експлозивни јуришни чамци. Много од тих оружја не би могла потопити нафтни танкер, али делују довољно опасно да угроже посаду и повећају премије осигурања.“
Пентагон процењује да се број лансирања иранских балистичких пројектила и дронова камиказа смањио за 90% од првог дана сукоба, 28. фебруара. Проблем за САД је што је потребно само неколико експлозија на главном катарском терминалу за извоз течног гаса или на нафтном танкеру који снабдева неког од америчких савезника да би западна тржишта реаговала и изазвала економску штету.
Стога, чак и ако су иранске залихе балистичких пројектила исцрпљене, чини се вероватним да ће Техеран моћи да води рат још неко време.
