Uobraćanju Kongresu 4. marta, Donald Tramp je signalizirao nastavak svoje kontroverzne politike. Američki, ali i investitori širom sveta, koji su prvobitno pozdravili predsednikova obećanja o smanjenju poreza i deregulaciji, su postali zabrinuti da bi započeti trgovinski rat nove administracije prema glavnim ekonomskim partnerima mogao da prepolovi američki privredni rast. S tim u vezi, vodeće američke berze su od kraja februara praktično u konstantnom padu, te je njihov kumulativni rast od pobede Trampa praktično anuliran.
Generalno, kalkulacije su zabrinjavajuće i ukazuju da ako bi sveobuhvatne carine ostale na snazi tokom cele godine (uključujući odmazdu američkih trgovinskih partnera), to uticalo na smanjene stope rasta američke privrede za više od jednog procentnog poena. Istovremeno, inflacija bi bila uvećana za 0,6%, što bi za prosečno domaćinstvo u SAD značilo dodatni trošak od oko hiljadu dolara u ovoj godini.
S tim povezano, Indeks neizvesnosti američke ekonomske politike (Economic Policy Uncertainty Index) je na maksimalnom nivou od lokdauna vezanih za pandemiju Kovida, dok je njegov globalni ekvivalent na istorijskom rekordu.
Rat carinama
I pre ponovnog ulaska u Belu kuću, Tramp je šokirao svet bujicom ekonomskih pretnji. Ostavljajući po strani bombastične najave o kupovini Grenlanda, prijapajanju Kanade i preuzimanju Panamskog kanala, najveće globalne implikacije će nesumnjivo imati praktično objavljen trgovinski rat Kini, Kanadi, Meksiku, čiji izvoz u SAD je ocarinjen po stopi od 20%, odnosno 25%.
Kako stvari stoje, od početka aprila pod istim udarom će se naći EU, za čim bi usledile dodatne carine na praktično celokupni američki uvoz automobila, farmaceutskih proizvoda, čipova, bakra, čelika, aluminijuma (uključujući i tzv. recipročne carine).
Imajući u vidu da su pomenute četiri ekonomije istovremeno najveći trgovinski partneri SAD, te da je slična situacija i obrnuto, može se shvatiti ozbiljnost situacije.
Šansu za postizanje carinskog kompromisa, posebno sa tzv. saveznicima (EU, Kanada, Britanija) otežava to što je predsednik SAD, uprkos protivljenju ostalih članica NATO-a, obustavio (vojnu) pomoć Ukrajini i počeo otopljavanje odnosa sa Moskvom (pored ostalog, zaustavljajući američke sajber operacije protiv Rusije).
S tim u vezi, indikativna je nedavna procena Svetske banke o troškovima trgovinskog rata, gde se ukazuje da bi povećanje američkih carina za sve trgovinske partnere za 10% u 2025. moglo da uspori globalni privredni rast za 0,3% ove godine, pod uslovom da američki trgovinski partneri uzvrate sopstvenim carinama.
Rizici Trampove politike za EU
S druge strane Atlantika, najava istorijskog zaokreta prema većoj javnoj potrošnji od strane budućeg kancelara Nemačke Fridriha Merca, koja je došla u isti dan kada je Evropska komisija predložila 800 milijardi evra vredan plan za odbranu EU, izazvala je snažan rast evra, ali i cene zaduživanja država članica zone.
Evropska centralna banka je 6. marta, u pokušaju da podrži posustalu privredu, opet snizila svoju baznu kamatu za četvrt procenta. Naime, prognoze rasta su snižene usled visoke globalne neizvesnosti, pored ostalog i u pogledu carinske politike, te se sada očekuje da će BDP evro-zone biti uvećan za skromnih 0,9% ove godine, odnosno 1,2% i 1,3% u 2026. i 2027.
Ono što je glavna briga evropskih stratega, pored rascepa sa Vašingtonom po pitanju Ukrajine i same bezbednosti Starog kontinenta, jeste mogućnost da bi globalni trgovinski rat mogao naneti ogromne štete privredi EU, te da bi glavna žrtva politike nove administracije u Beloj kući mogao postati ne Peking, već Brisel.
Naime, čini se da SAD precenjuje efikasnost carina kao instrumenta za obuzdavanje Kine, posebno kada su kombinovane sa obećanjima o velikim redukcijama poreza i radikalnoj deregulaciji kod kuće. Pomenuti potezi će verovatno povećati profite američkih korporacija i cene njihovih akcija, što će ubrzati priliv ino-kapitala u SAD.
Podmirivanje
Posledično jačanje dolara će ublažavati negativan efekat carina na konkurentnost kineskih izvoznika na američko tržište, te će uticaj novih carina na kineske proizvođače biti skroman. Istovremeno, ogromna potreba američkog tržišta za uvoznim robama – koje je posledica gepa između domaće štednje i investicija – podmirivaće se iz zemalja poput Vijetnama ili Indije.
Ono što će biti nus-pojava je da će ogromni industrijski i izvozni kapaciteti Kine biti preusmereni ka drugim tržištima, pre svega evropskom. Paradoksalno, kao rezultat Trampovih carina, EU će se suočiti sa pojačanom kompeticijom od strane kineskih firmi. Ogroman trgovinski deficit EU u razmeni sa Kinom od čak 305 milijardi evra u 2024, skoro izvesno će se dalje uvećavati.
Povezano s prethodnim, sve izraženiji zid koji ograđuje američke i kineske digitalne tehnologije već koristi velikim kompanijama u obe zemlje, istovremeno dodatno redukujući značaj evropskih korporacija u tom domenu, i usled toga što firme iz EU sve više preusmeravaju svoja investicije ka SAD.
Kriza evrozone
Ipak, činjenica da bi carine na robu iz EU mogle da izazove recesiju širom Evrope i još jednu dužničku krizu evrozone je nešto što bi moglo da dovede do preispitivanja odluke o njima u Vašingtonu. Naime, kriza grčkog duga 2010. snažno je potresla američka i svetska finansijska tržišta. Očekivano je da bi slične krize u većim državama bloka, poput visoko zadužene Italije ili pak Francuske, imale dalekosežnije posledice i to je nešto što Tramp zaista ne bi želeo.
Najveći rizik je ipak Nemačka, koja je praktično tri godine u stagnaciji usled poremećaja u lancima snabdevanja u vezi sa pandemijom Kovida, pretrpljenim energetskim šokom povezanim sa izolacijom Rusije, te velikim usporavanjem kineske potražnje za nemačkim kapitalnim dobrima i povećanom konkurencijom kineskih firmi (posebno u automobilskom sektoru i sektoru čiste energije).
S obzirom da izvoz čini skoro 50% BDP-a Nemačke, te da je prethodne godine ostvarila rekordni trgovinski suficit od čak 72 milijarde dolara sa SAD, najveća evropska privreda bi zasta teško podnela američke uvozne carine. Bundesbanka je nedavno upozorila da bi američke carine mogle da dovedu do smanjenja nemačke privrede za 1,5% do 2027.
Treba dodati da bi eventualna recesija u evrozoni verovatno uzdrmala američko tržište akcija, budući da se 40% profita kompanija koje ulaze u reperni indeks američke berze, S&P 500, potiče od njihovih operacija u inostranstvu, dominantno u Evropi.
Kontramere
U svakom slučaju, Brisel je odavno napravio spiskove američke robe na koje će se uvesti uzvratne carine, a modelirani su različiti scenariji u zavisnosti od toga kako će izgledati američke mere (praktično će se primeniti mere koje su uvedene kao odgovor na američke carine tokom Trampovog prvog mandata).
Odgovor će ipak biti odmeren (slično se ponašao i Peking), imajući u vidu značaj američkog tržišta za evropske korporacije, kao i prepoznavanje određenih carinskih asimetrija (na primer, carine na automobile iz SAD iznose 10%, dok su američke carine na iste prizvode iz EU tek četvrtina tog iznosa).
U nekim evropskim krugovima aktivirana je neformalna priča o promovisanju evra u naporu da se zaštite domaća preduzeća od poteza nove administracije u Beloj kući. Polazi se od toga da je evro druga vodeća svetska valuta u kojoj je denominirano oko petine globalnih deviznih rezervi, dok je 52% robe koju EU uvozi i 59% robe koju izvezi fakturisano u moneti evrozone (podaci za 2022).
Međutim, svaki plan za jačanje međunarodne uloge evra zahteva snažniju političku podršku članica Unije da bi se kreiralo tržište kapitala na nivou evrozone, te emitovali značajniji iznosi evropskih obveznica. Za sada, za neke članice evrozone, poput Nemačke, ovakvi koraci su anatema.
Američka globalna supremacija
Američka finansijska dominacija i prevlast dolara u međunarodnim finansijama je važan faktor kapacitativnosti administracije SAD da faktički nekažnjeno vodi svoju agresivnu (ekonomsku) politiku, ili pak da finansijski sankcioniše druge zemlje. U prilog tome govori i trenutna snaga te valute, koji je na nivou koji je skoro rekordno visok u odnosu na druge valute – maksimum koji nije viđen od 1985. i 2002.
Glavni razlog supremacije dolara leži u tome što su američke obveznice i akcije de facto nezaobilazne aktive (hartije od vrednosti) za skoro svakog većeg investitora, uključujući i centralne banke širom sveta. Čak i ako bi bilo koja grupa stranih investitora iz bilo kog razloga odlučila da promptno proda svoje američke obveznice (ili akcije), malo je verovatno da bi svi strani investitori doneli ovu odluku, što implicira da ne bi došlo do obrušavanja vrednosti američkih aktiva (to je zato što prosto nema dovoljno alternativnih načina da se uloži višak likvidnosti).
Nova administracija u Beloj kući razume ogromne ekonomske i geopolitičke benefite koje omogućava status dolara kao glavne svetske rezervne valute, i nije izneđujuće da je Tramp tokom kampanje najavljivao da će uvesti stoprocentne carine zemljama koje budu „zaobilazile“ dolar. I pored toga, Trampova politika bi mogla ugroziti globalnu poziciju dolara.
Naime, sprovođenje (fiskalnih) obećanja nove administracije će skoro izvesno ubrzati trend rasta već visoke zaduženosti SAD i dovesti do posledičnog povećanja skepse investitora povodom sposobnosti Amerike da servisira svoje spoljne obaveze. Takođe, sve je verovatnije da će doći do dalje globalne finansijske fragmentacije i s tim povezane mogućnosti da druge valute – tradicionalne (poput evra ili juana) ili digitalne – delimično preuzmu privilegovanu poziciju američke monete.
Veponizacija dolara
Sa Kinom i drugim ekonomijama u razvoju, koje imaju sve veći udeo u globalnom BDP-u i trgovini, te sa rastućim značajem prekogranične upotrebe nacionalnih valuta, teško je zamisliti da se razvijanje platnih sistema nezavisnih od dolara neće ubrzati ako Tramp nastavi da da „veponizuje“ dolar. Potezi brojnih država širom sveta u pravcu dedolarizacije bi mogli da redukuju potrebu za gomilanjem dolarskih deviznih rezervi (čime se slabije ekonomije osiguravaju od eksternih šokova i finansijske nestabilnosti) i time tražnju za američkom valutom.
Indikativno je da Bangladeš ima 46,4 milijarde dolara u deviznim rezervama, na koje ostvaruje skoro tri puta niži prinos od osmo-procentne kamate koju plaća na svoje državne obveznice. Inače, procene ukazuju da su sredinom 2000-ih godišnji troškovi gomilanja, odnosno držanja deviznih rezervi za zemlje u razvoju iznosili čak 2% njihovog BDP-a.
Intenzifikacija trgovinskih ratova, pored ostalog i putem tzv. „recipročnih carina“ američkim trgovinskim partnerima, implicira značajno otežano poslovanje za američke, ali i kompanije širom sveta. Međutim, već od 2008. godine rastući ekonomski, geopolitički i klimatski rizici, zajedno sa napretkom u automatizaciji, fundamentalno su promenili kalkulacije firmi u vezi sa globalnim lancima vrednosti.
S tim povezano, iako korporacije imaju motiva da zadrže određene poslovne aktivnosti na stranom tlu ako već ne mogu da se automatizuju i ostanu „kod kuće“, trend pojačanog fokusa na domaće tržište će se ubrzati.
Iako je Trampova trgovinska politika, po većini akademskih ekonomista, kontraproduktivna, ona verovatno neće proizvesti dramatično negativne efekte za zemlju koju vodi. Naime, ekonomska, diplomatska i vojna supremacija SAD je još uvek toliko snažna da čak i istovremeni konflikti sa glavnim globalnim akterima ne mogu da nanesu nepopravljivu štetu Vašingtonu.
