Вештачка интелигенција полако улази у свакодневни живот, а прогнозе су да ће га у будућности потпуно да изменити – од саобраћаја, преко комуникације, све до животних навика. У свему томе поставља се и питање етичности вештачке интелигенције.
Стручњак за ту тему, Александар Линц, каже да је вештачка интелигенција ушла у све поре наших живота.
Живот уз алгоритме
Као пример наводи гледање телевизије преко оператера, који одмах дају предлог шта би вама било интересантно – то ради управо вештачка интелигенција.
„Када користите друштвене мреже, она поново чита ваш фид који се ту дешава, поново је потпомогнут вештачком интелигенцијом. Чак и када одете у банку да добијете кредит постоје неки модели који то раде уместо банкара.
Пошто више није могуће да то све човек сам ради, мора да постоји доста алгоритама. Примењује се и у аутомобилској индустрији, да се ауто лакше паркира итд”, објашњава Линц.
Ренесанса 2.0 и свет будућности
Линц сматра да тренутно живимо у нечему што је „хуманизам и ренесанса 2.0”.
„Људи не могу да схвате колика ће промена бити за десет година. Поставља се питање да ли за десет година можемо да причамо о искорењивању свих болести, да ли је могуће да направимо много једнакије друштво. Иста је ствар да ли ћемо да живимо и радимо из Америке, Гане или из Србије”, наглашава Линц.
Граница између утопије и дистопије
Одговарајући на питање где треба поставити границу са развојем вештачке интелигенције како она не би нашкодила човеку, Линц сматра да је важно схватити да технологија као таква није нити добра нити лоша.
„Она постоји и користи се. Онај ко користи ту технологију, то смо ми људи. Буквално само од нас самих зависи да ли желимо да направимо дистропију или утопију.
Искрено верујем у људски род и да ћемо доћи до утопије, да ћемо искористити технологију која ће нам помоћи, а не која ће заменити нас и наш процес доношења одлука и да ћемо користити технологију да можемо да се уздигнемо као људска бића”, напомиње Александар Линц.
