Nije krenulo kako je Fridrih Merc zamišljao. Novi nemački kancelar je prvi u istoriji koji nije prošao već u prvom krugu glasanja u Bundestagu pošto neki poslanici vladajuće koalicije nisu glasali za nega.
Izabran je, ipak, u drugom krugu. To će otežati početak nove koalicije koja nema vremena za gubljenje.
Nova vlada bi već na početku da naglasi razliku u odnosu na raniju semafor-koaliciju koju su pod Olafom Šolcom činile Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali.
Jačanje privrede, ograničavanje ilegalne migracije, ponovno dovesti Nemačku u red i dati joj novi zamah, dodao je Zeder.
Kako je rekao, to mora da se sprovede „punom parom“.
Kod socijaldemokrata (SPD) se, međutim, jedva oseća volja da se temeljno promeni sve ono za šta je ta stranka bila odgovorna tokom protekle tri i po godine kao kancelarska stranka.
Posebno u socijalnoj politici, Socijaldemokrate se protive previše drastičnim rezovima.
Kancelarski kabinet sada ponovo preuzima CDU, njen lider Fridrih Merc postaje šef vlade, a lider SPD-a Lars Klingbajl postaje vicekancelar i savezni ministar finansija.
Ukupno će postojati 17 ministarstava. Po sedam će voditi CDU i SPD, a tri CSU, koji je za ministre birao uglavnom pravnike, dok SPD šalje znatno više žena nego muškaraca.
Koalicija iz nužde
Unija CDI i CSU te SPD čine savez iz nužde – rođen iz rezultata izbora koji nisu omogućili nijednu drugu većinu bez učešća Alternative za Nemačku (AfD).
Tokom koalicionih pregovora strane su se, međutim, zbližile, naglasio je Fridrih Merc prilikom potpisivanja sporazuma.
Jedan od ključnih ciljeva je sprečiti dalje jačanje AfD, koju je Služba za zaštitu Ustava ocenila kao „provereno desno ekstremnu“.
„Pri tom je reč pre svega o temama koje su tu stranku učinile velikom“, rekao je budući savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU) u jednom televizijskom nastupu.
AfD mora da se „prevaziđe dobrom i uspešnom vladinom politikom“, naglasio je Dobrint, i time se indirektno izjasnio protiv ideja koje se sve češće čuju u javnosti da bi trebalo pokrenuti sudski postupak za zabranu stranke.
Evropska unija se prvenstveno oslanja na pooštravanje migracione politike. Od 7. maja predviđene su strože kontrole na svim nemačkim granicama i vraćanje osoba bez dokumenata.
„Zadatak policije je da osigura da ne dođe do ilegalnih prelazaka u Nemačku, i to je ono što je sada još snažnije nego dosad postavljeno kao zadatak za granične službe“, rekao je Dobrint.
Migracije u fokusu nove politike
Uz oko 11.000 saveznih policajaca biće angažovano još nekoliko hiljada dodatnih službenika, uključujući i one za vazdušni nadzor granica. Cilj je lakše otkrivanje krijumčara ljudima i brža reakcija na promene njihovih ruta.
Više nemačkih saveznih pokrajina podržava ove planove, među njima Brandenburg, Saksonija i Bavarska, koje se graniče s Poljskom, Češkom i Austrijom.
No, iz susednih zemalja odmah su stigle kritike.
„Svi razgovori koje sam vodio proteklih dana pokazuju jasno razumevanje za novi nemački stav u vezi s ilegalnom migracijom, i većina kaže da je i bilo krajnje vreme“, kaže Dobrint.
Budžet kao hitna obaveza
Na unutrašnjopolitičkom planu, lider SPD-a Lars Klingbajl odmah mora da prione na posao. Kao ministar finansija ima dužnost da što pre predstavi savezni budžet za tekuću godinu.
Na tom zadatku prethodna vlada je propala u novembru 2024. i raspala se. Već kasni i nacrt budžeta za 2026. godinu.
Poseban fond od 500 milijardi evra za investicije, finansiran iz zaduženja, trebalo bi da Uniji i SPD-u olakša upravljanje državom. Sada će, prema rečima Klingbajla, započeti „najveća modernizacija u poslednjim decenijama“.
Dodatna zaduženja smeju se koristiti samo za investicije, a ne za socijalna davanja. No upravo ta stavka sve brže raste, pre svega zbog demografskih promena u Nemačkoj.
Penzije i socijalni troškovi pod pritiskom demografije
Nemci su sve stariji i žive sve duže. Reforma penzionog sistema je hitno potrebna, ali SPD insistira na očuvanju stabilnosti penzija. Trenutno svaki četvrti evro iz saveznog budžeta ide kao subvencija u penzione fondove.
Što je stanovništvo starije, to su veći i troškovi za zdravstvene ustanove i ustanove za negu. I time će se Klingbajl morati baviti, prenosi Deutsche Welle.
Upravo kod finansiranja socijalnih rashoda mnogo će zavisiti od toga kako će se razvijati privreda u Nemačkoj. A izgledi su trenutno loši – zemlja je već treću godinu zaredom u recesiji.
„Stoga najveći prioritet ima jačanje privrede. Blagostanje se mora zaraditi i zbog toga je ovaj koalicioni sporazum jasan znak za jačanje industrije, jasan znak da želimo da privučemo industrije budućnosti u Nemačku i da se oslanjamo na Made in Germany“, naglasio je Klingbajl.
Nemačka u potrazi za novom ulogom u svetu
Spoljno-političke okolnosti su ono što povezuje raniju s ovom novom vladom. Izazovi su ogromni.
Nakon promene kursa američkog predsednika Donalda Trampa i pretnji iz Rusije, Nemačka mora ponovo da definiše svoju ulogu u Evropi i svetu.
To je Fridrih Merc, ubeđeni Evropejac i zagovornik saradnje sa SAD-om, najavio kao jedan od svojih prioriteta. „Veliki delovi Evrope, pre svega Evropska unija, čekaju od nas da ponovo damo snažan doprinos uspehu evropskog projekta“, rekao je Merc.
Nacionalni savet za bezbednost pri Kancleramtu ubuduće bi trebalo da koordinira ključne spoljnopolitičke i bezbednosne odluke.
Nakon svog prvog inostranog putovanja kao kancelar, Merc će nakon Pariza i sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ići u poseti Varšavi. I u Poljskoj, kao u Francuskoj, tema posete biće i pitanje kako dalje s migracijom i azilom u Evropi.
