Француска се трошковима задуживања први пут изједначила са Грчком, уз високи јавни дуг и слабу владу која балансира између незадовољства грађана и рока за усвајање буџета за идућу годину.
У јеку дужничке кризе у еврозони у 2012. години трошкови задуживања Грчке, мерени приносом на 10-годишње државне обвезнице, били су виши за 37 процентних бодова од приноса на француске обвезнице с тим роком доспећа, подсећа Ројтерс.
Приближно 12,5 година касније приноси на дугорочни грчки дуг крећу се на око три посто и виши су за само 0,02 процентна бода од приноса на француски дуг.
Грчка је још увек чланица еврозоне с највишим јавним дугом, мереним уделом у БДП-у, од 163,6 посто на крају јуна. Француска јој се у међувремену приближила и заузела треће место на лествици „дужника“, с јавним дугом од 112,2 посто БДП-а.
Шта се догодило Француској?
У јуну су улагачи знатно повећали премију на ризик за куповину француског дуга након што је председник Емануел Макрон неочекивано расписао превремене изборе, након тешког пораза на изборима за Европски парламент.
Изборни резултати показали су тесну победу левичарске коалиције, али председник Макрон формирао је владу на челу с конзервативним премијером Мајклом Барнијером, уз прећутну подршку деснице на челу с Марин Ле Пен.
Французи су већ пре избора жестоко протестовали против Макроновог плана о подизању границе за одлазак у пензију, а анкете сигнализирају да би Барнијерова влада могла да падне и пре Божића.
