Филмска историја препуна је примера када су критичари погрешно проценили глумце или филмове. Неке филмске улоге и остварења с временом добију потпуно нову вредност и значење. И док су наслови попут Истребљивача или Створа данас неприкосновени класици, у тренутку када су се појавили дочекани су са подсмехом и лошим критикама.
Понекад су и саме глумачке изведбе биле негативно оцењене, да би годинама касније постале омиљене и признате као изузетно успешне.
Портал Collider саставио је листу десет таквих улога које су доживеле праву трансформацију у очима публике и критичара, преноси Index.
Феј Данавеј као Џоан Крафорд (Mommie Dearest, 1981)
У почетку је њена улога била исмејана као пренаглашена и претерана, али се данас сматра кључним примером намерно театралног стила. Филм је стекао култни статус, а њено тумачење компликоване и контроверзне глумице Џоан Крафорд постало је неизоставна тема филмских анализа.
Леонардо ДиКаприо као Амстердам Валон (Банде Њујорка, 2002)
Улогом је желео да покаже зрелост, али је остао у сенци маестралног Данијела Деј-Луиса. Данас се та изведба препознаје као озбиљна и уверљива, с много више дубине него што се то тада чинило.
Крис Кристоферсон као Џејмс Аверил (Капија раја, 1980)
Због продукцијских проблема, филм је доживео фијаско, а Кристоферсон је чак био номинован за Златну малину. Ипак, с временом се и филм и његова улога све више цене као неправедно потцењени.
Хејден Кристенсен као Анакин Скајвокер (Освета Сита, 2005)
Годинама су га критиковали због „дрвене“ глуме, али данас га фанови славе због снажног приказа Аникинове унутрашње борбе. Повратак у улози у серији Obi-Wan Kenobi додатно му је учврстио статус.
Меган Фокс као Џенифер Чек (Тело лепе Џенифер, 2009)
У почетку игнорисан, овај филм је с годинама постао препознат као сатирични хорор испред свог времена. Меган Фокс је показала дубину у глуми коју многи нису очекивали.
Том Грин као Горд Броди (Freddy Got Fingered, 2001)
Иако је филм тада проглашен једним од најгорих икада, данас се сматра претечом апсурдног интернет хумора. Грин је предвидео трендове који ће касније постати популарни, а његов бизарни стил добија све више признања.
Орландо Блум као Балијан од Ибелина (Небеско Краљевство, 2005)
Биоскопска верзија филма је била превише скраћена, па је Блумов лик деловао млако. Међутим, у продуженој редитељској верзији добија више простора и постаје централна фигура сложене историјске приче.
Џорџ Лејзенби као Џејмс Бонд (У служби њеног величанства, 1969)
Заменити Шона Конерија није било нимало лако, па је Лејзенби наишао на оштре критике. Данас се овај филм сматра једним од најбољих у серијалу, а његов приказ рањивијег Бонда – уверљивим и свежим.
Принс као Кристофер Трејси (Опчињена месецом, 1986)
Филм је исмејан одмах по изласку, али се данас види као стилски занимљив и самосвестан експеримент. Иако није бриљирао као глумац, Принс је као редитељ и уметник оставио упечатљив траг.
Шели Дувал као Венди Торенс (Исијавање, 1980)
У почетку су је критике разапињале, а била је номинована и за Златну малину. Тек годинама касније, када је постало познато колико су снимања била исцрпљујућа, њена изведба је призната као емотивно снажна и вишеслојна. Номинација за Малину је касније и повучена.
