Европска централна банка ради на новој стратегији која би могла преобликовати глобални финансијски поредак: ширење употребе евра широм света путем флексибилнијих и доступнијих „линија ликвидности“.
Идеја је јасна – искористити све већу несигурност у америчком политичком и финансијском вођству и отворити простор да евро преузме део моћи коју је амерички долар деценијама држао као доминантна резервна валута.
Европска централна банка (ЕЦБ) развија план како би ојачала међународну улогу евра и искористила све израженије сумње у стабилност америчког политичког и финансијског система, пише Politico.
Реч је о редефинисању постојећег инструмента — линија ликвидности — које централне банке користе за хитне позајмице током финансијских шокова. Али, како откривају четири висока званичника ЕЦБ-а, банка сада разматра да их употреби и у геополитичке сврхе.
Циљ је двострук: ублажити ризике у случају да САД изненада ограниче приступ доларима или уведу услове које савезници не могу да прихвате и ојачати трговину и финансијске токове у евру, чиме би Европа коначно почела да преузима део користи од статуса резервне валуте — привилегије коју су САД деценијама користиле кроз долар.
Шта су линије ликвидности?
Постоје два модела:
- свап линије – размена једне валуте за другу,
- репо линије – позајмица евра уз квалитетан колатерал деноминован у евру.
ЕЦБ одржава сталне, неограничене свап линије са Фед-ом, Банком Канаде, Банком Енглеске, Швајцарском народном банком и Банком Јапана. Постоје и ограничене линије са Данском и Шведском, те посебна, ограничена линија са Народном банком Кине.
Сви остали морају користити репо механизам ЕУРЕП, доступан само одабраним партнерима, међу којима су — што је важно за регион — Црна Гора и Косово.
Међутим, иако су линије формално активне, оне се готово не користе. Током пандемије, врхунац употребе био је свега 3,6 милијарди евра.
Зашто су линије ликвидности важне?
Оне делују превентивно: сама чињеница да земља може да дође до евра у кризној ситуацији смањује ризик од шокова. За реалну економију то је врло опипљиво: ако банка у Румунији не може да дође до евра, домаћи произвођач може остати без могућности да плати немачком добављачу, што руши ланце снабдевања и повећава трошкове.
„Сазнање да комерцијалне банке могу позајмити евре уз сигуран приступ ликвидности подстиче коришћење евра“, објаснио је један члан Савета ЕЦБ-а.
Француска гура ЕЦБ ка „кинеском моделу“
Гувернер Banque de France Франсоа Вилроа де Галхо сматра да Европа мора агресивније да промовише евро, по узору на Кину, која има више од 40 свап линија са трговинским партнерима, нарочито у земљама нижих прихода.
ЕЦБ је, за разлику од кинеске централне банке, много конзервативнија. „Европа не промовише евро онако како Кина промовише ренминби“, рекао је бивши директор тржишних операција ЕЦБ-а Франческо Пападија.
Он сматра да би ЕЦБ могла да снизи цену ЕУРЕП линија, повећа обим, продужи рокове коришћења и прошири мрежу земаља корисница.
Али постоји и отпор:
Неки централни банкари, попут гувернера Аустријске народне банке Мартина Кочера, упозоравају да ЕЦБ не треба „активно да промовише“ коришћење евра.
„Ако постоји потражња, морамо бити спремни. Али не треба је вештачки стварати“, каже Кочер.
С друге стране, признаје да би „нестабилна и непредвидива политика САД могла натерати евро да преузме већу међународну улогу“.
Кључна препрека – Европа нема заједничку сигурну имовину
Пападија упозорава да је америчка мрежа свап линија успешна јер Фед има ослонац у америчким трезорским обвезницама — глобално прихваћеном, јединственом, сигурном колатералу. Европа то нема. Без заједничког европског дуга, обим ЕУРЕП линија увек ће бити ограничен.
Професор Ђанлука Бенињо, бивши шеф међународног истраживања у New York Fed-у, сматра да је проблем дубљи: Европа једноставно нема довољно геополитичке моћи да створи потражњу за евром ван свог региона.
„Линије ликвидности могу унапредити ваше циљеве само ако већ имате моћ. Оне је не могу створити“, каже он.
Да би евро постао глобални ривал долару, Европа мора најпре да реши три питања:
- јасну политичку визију о улози ЕУ у глобалној економији,
- стварну унију тржишта капитала,
- заједнички европски сигурни дуг.
То су политичке, а не монетарне одлуке.
ЕЦБ није коментарисала ове наводе.
