Док Европа улази у нову фазу енергетске транзиције, нуклеарна енергија се враћа у фокус као један од кључних извора за смањење емисија и јачање енергетске безбедности. Од Француске и Пољске, до суседне Хрватске која најављује градњу нове електране, све више земаља преиспитује старе одлуке и отвара врата технологијама које обезбеђују стабилну производњу струје, независну од временских услова и спољнополитичких притисака.
У том промењеном европском окружењу и Србија започиње расправу о свом месту у будућој нуклеарној мапи континента.
Изјава директора „Винче“
Говорећи о тој теми, Славко Димовић, директор Института „Винча“, изјавио је за РТС да су нуклеарне електране данас не само реална опција, већ и нужност ако Србија жели стабилно снабдевање енергијом и чистији ваздух.
Нуклеарне електране у Европи као пример
Као пример навео је Француску, где се нуклеарне електране граде и у близини ауто-путева, уз строге безбедносне стандарде.
Димовић истиче да се знатно више инцидената дешава у класичној индустрији него у нуклеарним постројењима и да нуклеарна енергија доноси енергетску независност јер држава није везана за једног снабдевача.
Споразум са EDF-ом – темељ српског нуклеарног програма
„Винча“ је недавно потписала важан међународни споразум са француском компанијом EDF, једним од највећих светских произвођача електричне енергије.
Димовић каже да овај документ представља научно-технолошки замајац и стратешку основу за развој српског нуклеарног програма. EDF је већ урадио прелиминарну техничку студију, а споразум се наслања на сарадњу са Министарством енергетике и Министарством науке.
Ко ради у нуклеарној електрани
Према Димовићевим речима, нуклеарна електрана функционише као „мала стратешка фабрика“ која запошљава од 1.200 до 1.500 људи, у зависности од капацитета.
Само 10 до 12 одсто запослених ради директно на пословима повезаним са радиоактивношћу – то су нуклеарни физичари, инжењери и физичко-хемијски стручњаци. Око стотину њих бави се самим радом реактора.
Како се постаје нуклеарни стручњак?
Након што су се после Чернобиља угасили многи смерови из области нуклеарне физике и инжењерства, образовање у овој области сада поново оживљава. Димовић наглашава да Србија више нема времена за чекање.
„План је да студенти након основних студија одлазе на мастер програме у земљи или иностранству – у Јужној Кореји, САД, Русији, Француској и Кини. Циљ је да у наредних десет година образујемо око сто нуклеарних инжењера и физичара“, каже он.
Као добар пример наводи Институт „Јожеф Стефан“ у Љубљани, где се настава комбинује са практичном обуком. У будућности ће партнери у изградњи нуклеарне електране учествовати и у едукацији и надзору, док ће „Винча“ постати регионални центар за обуку и комуникацију са јавношћу.
„Питај Винчу“ – најчешће бриге грађана
Димовић каже да грађани најчешће постављају питања зашто се тема нуклеарне енергије поново појављује и како ће се решавати питања кадрова, отпада и безбедности.
Зато стручњаци из „Винче“ обилазе градове, гимназије и техничке школе како би јавност добила тачне информације и повратила поверење у институције.
Где се граде електране и ко су највећи градитељи?
Француска се често наводи као пример земље где се нуклеарне електране налазе уз велике саобраћајнице, под строгим мерама контроле. Највећи глобални градитељи нуклеарних постројења тренутно су Француска, Русија, САД и Јужна Кореја.
Ризици и реалност
Димовић сматра да је перцепција ризика често преувеличана.
„Данас је вероватније да вас у Аустралији уједе егзотичан паук него да страда неко због инцидента у нуклеарној електрани. Много је више несрећа у класичним индустријским постројењима.“
Истиче да је у почетку потребно савладати отпор јавности, али да се поверење гради истрајно и стрпљиво.
Шта Србија добија нуклеарном електраном?
Према његовим речима, највеће користи су: смањење емисија гасова стаклене баште, енергетска стабилност, разноврсније снабдевање енергијом, без везивања за једног добављача, јачање домаће науке, инжењерских кадрова и поверења у струку.
„Нуклеарне електране нису само техничка реалност, оне су наша стварна потреба ако желимо чистији ваздух и сигурну енергетску будућност“, закључује Димовић.
