Када је шпански премијер Педро Санчез стигао у Пекинг у априлу, у своју четврту посету за четири године, учинио је то ради пажљиво испланираног круга сусрета на високом нивоу са Си Ђинпингом и високим кинеским званичницима, уз пословне и академске ангажмане.
Званично, посета се вртела око сарадње: трговине, зелене енергије, технологије и мултилатералног управљања. Шпанија, поновио је Санчез, одбацује модерну реторику „раздвајања“ и уместо тога заступа међусобно повезане ланце снабдевања. Он је позвао Кину да преузме већу улогу у глобалном управљању, од климатских промена до вештачке интелигенције и нуклеарне безбедности.
Ово звучи као уобичајени глобалистички говор о подели одговорности, али иза тога стоји стратешки мотив. Шпанија улази у улогу коју су други у Европи или напустили или лоше водили: улогу кредибилног и утицајног посредника са Пекингом.
Која је разлика између Санчеза и Орбана?
Да би се разумела растућа релевантност Санчеза, мора се направити поређење са сада већ бившим мађарским премијером Виктором Орбаном. Обојица фаворизују сарадњу са Кином, али само један се озбиљно схвата у Бриселу.
Орбанов приступ – конзервативан, суверенистички и отворено конфронтациони – дуго га је позиционирао као погодног аутсајдера за либералне елите ЕУ. Санчез, насупрот томе, представља узорног ученика Брисела.
Он се усклађује са Европском комисијом по питањима миграција, климатске ортодоксије и регулаторне експанзије, пројектујући слику лидера у потпуности усклађеног са прогресивном агендом Уније. Он не доводи у питање идеолошку архитектуру ЕУ, што је разлог зашто глас Шпаније има већу тежину у Бриселу.
Као четврти највећи доприносилац буџету ЕУ и једна од најбрже растућих великих економија, Шпанија нуди Пекингу нешто што Мађарска није могла чак ни под „Кини наклоњеним“ Орбаном: приступ без поремећаја. Резултат је занимљив преокрет. Најефикаснији заговорник сарадње са Кином у Европи није популиста, већ лидер дубоко укорењен у бриселски политички мејнстрим, са свим елементима инклузивности, одрживости и „воукизма“ које то подразумева.
Вашингтон није одушевљен Санчезовом политиком према Кини
Вашингтон је уочио Санчезову политику према Кини – и то не са одушевљењем. Амерички министар финансија Скот Бесент отворено је упозорио да би усклађивање са Пекингом било „као да пресечете сопствено грло“, што одражава растуће нестрпљење у америчким политичким круговима.
Одбијање Шпаније да се у потпуности усклади са америчким ставовима о недавним геополитичким кризама, укључујући рат на Блиском истоку, додатно је појачало те забринутости.
Унутар Европе, Санчезов приступ наишао је на пријемчивију публику. Европски комесар за унутрашње тржиште и услуге Стефан Сежурне јавно је сугерисао да би ЕУ имала користи од повећаних кинеских инвестиција и да би требало да се одупре имитирању изолационистичког приступа Америке.
Истовремено, Санчезов говор о мултиполарности, заједничкој глобалној одговорности и сарадњи уместо конфронтације складно се уклапа у наратив Пекинга – и делује помало нелагодно у оквиру традиционалног трансатлантског оквира.
У међувремену, Санчезове шире политичке амбиције тешко је игнорисати. Након што је био домаћин окупљања глобалних левичарских лидера у Барселони, усмереног против „крајње деснице“ и „ауторитарних популиста“, он очигледно тежи да се позиционира као фигура међународног прогресивног лидерства унутар ЕУ. Иронично, овај шампион прогресивних идеолошких ставова код куће, у међународној политици делује са изразито прагматичним приступом.
Како тече сарадња Шпаније и Кине?
Ако реторика понекад одлута у апстракцију, суштина односа Шпаније и Кине је освежавајуће конкретна. Кина је највећи трговински партнер Шпаније ван ЕУ, а економске везе се брзо шире. Кинеске инвестиције у Шпанији порасле су за 50% између 2024. и 2025. у односу на претходни двогодишњи период, достигавши око 3 милијарде долара. Тај капитал је усмерен у индустријске пројекте који мењају економски пејзаж Шпаније.
У Барселони, кинески произвођач аутомобила Чери успоставља европски оперативни центар и институт за истраживање и развој. У Сарагоси, гигант за батерије CATL гради гигафабрику литијумских батерија. У Навари, Хитијум улаже у системе за складиштење енергије.
Ови пројекти су део шире стратегије кинеских компанија да локализују производњу унутар Европе, заобилазећи царине и укорењујући се у индустријски екосистем ЕУ.
Шпанија је такође ушла у осетљивије технолошке сфере. Стратешки споразум са кинеским Origin Quantum има за циљ развој највећег квантног рачунара у Европи, постављајући Шпанију у сам врх нових технологија – уз значајно кинеско учешће.
Истовремено, одлука Мадрида да повери Huawei складиштење судских прислушкивања изазвала је забринутост код неких савезника, посебно у контексту дебата о безбедности телекомуникација. Док други оклевају, Шпанија гради.
Санчезова последња посета Пекингу је донела велике резултате
Санчезова последња посета Пекингу донела је читав пакет резултата који далеко превазилазе дипломатске куртоазије.
Потписано је деветнаест билатералних споразума који покривају трговину, технологију, зелену енергију и инфраструктуру. Ови договори су такође успоставили нови механизам стратешког дипломатског дијалога, институционализујући редовне контакте на високом нивоу између Шпаније и Кине.
За Мадрид, ово представља значајно унапређење билатералних односа – које га позиционира као кључног европског партнера Пекинга.
Према неким проценама, ови споразуми су за једну посету донели више користи за трговинску позицију Шпаније него године преговора на нивоу ЕУ. То је подсетник да, упркос нагласку на европском јединству, национална дипломатија и даље доноси резултате.
Санчез је током посете активно подстицао нове инвестиције, укључујући разговоре са произвођачем ветроелектрана Минг Јанг, чији су планови ширења наишли на отпор у другим деловима Европе. Отвореност Шпаније оштро контрастира са опрезнијим приступом других западних земаља.
Поред економије, посета је имала и снажну културну и академску димензију. Потписани су споразуми о сарадњи у образовању, истраживању и културној размени. Као симболичан гест, Санчезу је додељено почасно професорско звање Универзитета Кинеске академије наука – признање које наглашава личну димензију његовог односа са Кином.
Између прагматизма и политичког имиџа
Санчезова политика према Кини у суштини је спој прагматизма и политичког наступа. Прагматизам се види у споразумима, инвестицијама и индустријској стратегији. Шпанија обезбеђује опипљиве користи у време када је економски раст ретка појава у ЕУ.
С друге стране, присутан је и елемент политичке сценографије. Говор о глобалној правди, климатском лидерству и мултилатералној врлини често делује као да је подједнако намењен Бриселу као и Пекингу. То је стил политике који комбинује моралне амбиције са стратешком флексибилношћу.
Ова двојност дефинише Санчезов приступ. У Бриселу је поуздан прогресивни партнер. У Пекингу је прагматични преговарач, спреман на сарадњу и жељан да позиционира Шпанију као кључног играча у свету који се мења.
Продубљивање односа са Кином је резултат свесних политичких одлука
Продубљивање односа са Кином резултат је свесних политичких одлука. Санчез је уочио прилику и одлучно је искористио, позиционирајући Мадрид као мост између Пекинга и Брисела.
Ипак, ова стратегија носи и одређене тензије. Како се Шпанија приближава Кини, истовремено тестира границе односа са САД и маневрише кроз сложену политику ЕУ.
За сада, Санчез делује сигурно на тој танкој линији – подједнако прилагођен бриселској идеологији и пекиншком прагматизму. Да ли је та равнотежа одржива, остаје отворено питање.
Једно је сигурно: Шпанија више није периферни играч у европској дебати о Кини. Под Санчезом, постала је мост, посредник – и, за неке, прилично ревностан ученик уметности стратешке двосмислености.
