Новак Ђоковић спрема се за Ролан Гарос, тамо ће покушати да освоји прву титулу у сезони и уједно 25. Гренд слем трофеј. Прије тога, додуше и прије турнира у Риму гдје је погођен флашицом у главу, гостовао је у подкасту код Ника Кирјоса. Разговарали су о многим темама.
Једна од њих била је породица гдје је српски играч са доста емоција објашњавао како све то утиче на њега и на саму игру.
Открио је да једну ствар не може себи да опрости. „Док ово причамо, моја дјеца су у Европи и нећу их видјети недјељама и то ме све више повређује, што их остављам. Прије неки дан је мојој кћерки испао први зуб и нисам био ту, то ме убија. Какав сам ја то отац када сам то пропустио? Али са друге стране, овдје сам и ту сам гдје се налазим“, почео је Ђоковић.
Он је у браку са Јеленом од јула 2014. године, имају двоје дјеце, син Стефан рођен је 22. октобра 2014, а кћерка Тара рођена је 2. септембра 2017. године.
Као и сви, тако и Ноле прави грешке, не крије то. „Живот је тежак, много је изазова, препрека и на крају дана, мораш да се избориш са својим емоцијама, са свим што се догађа и чему си на удару. Увијек се очекујеш у тенису да будеш у најбољем издању, да се добро понашаш… На почетку каријере имао сам проблем са тим да вриштим и разбијам рекет. Нисам ни сада ‘добар са собом’ због тога и срамота ме је. Можда у посљедњих седам-осам година прихватам своје мане, своје грешке и покушавам да будем што боља верзија себе сутрадан. Да ме не буде срамота да признам ‘Погријешио сам’ То и ти радиш. Прихватам грешке и покушавам да будем боља верзија себе сљедећег дана. Можда нећу успјети, али неће ме бити срамота да кажем да сам погријешио. То радиш и ти, није те срамота да кажеш да имаш проблеме, сви имају менталне проблеме и сви се труде да их реше на најбољи могући начин“, каже Ноле.
Присјетио се својих почетака на Копаонику.
„Имао сам четири или пет година, причао сам ову причу много пута. Један од мојих првих снимака са рекетом је када сам имао четири године и мој отац је снимао. Било је то на планини Копаоник у Србији, проводили смо много времена на тој планини, имали су три терена и помагао сам људима који су ту радили да праве терен. Моји родитељи имали су ресторан 50 метара од терена. Радници су ме видјели да сам знатижељан око тога шта се догађа, па су ми рекли ‘Донеси нам пиво и пустићемо те да правиш терен са нама’. И то сам и радио, доносио сам им воду и пиво, нисам наравно пио са њима, али радио сам и од тог тренутка сам се тако повезао са тенисом. Никад прије тога нисам видио тенис, али од тог тренутка сам досађивао родитељима сваког дана да морају да ми купе рекет. И вјерујем да начин на који си васпитаван и да је битна та веза са твојим коријенима, пореклом, да одржиш везу са својом породицом, људима који су толико тога жртвовали да би ти остварио сан“, подсјетио је Новак.
Не заборавља и ратно стање.
„Поготово деведесетих, репутација Србије била је ужасна, пролазили смо кроз многе тешке ствари, било је много препрека… Увијек подсјећам себе одакле долазим и мислим да ме то чини скромним, али и подсјећа да веома поштујем оно што сад доживљавам. Послије 20 година професионалног тениса сам изузетно поносан. Има момената када неке ствари узимам здраво за готово. ‘Био сам тамо, освојио сам оно’, како год. Тада подсјећам себе и људе око себе да ме провјеравају и да ми говоре да сам полетио, да би требало да будем захвалан за све што имам“.
Неизбјежна је била тема о односу са медијима.
„Зависи… Људи мисле да се храним енергијом оних који ме не воле, некад је то тачно, јер је то једино што имам и морам да нађем рјешење да побиједим у тениском мечу. Знам да ме нико неће вољети, да свако има своје омиљене играче, да воле аутсајдере… Доживио сам и сјајне атмосфере када су навијали за мене, а и против мене. Али мораш да осјетиш добро себе, биће некад дана када ће те све ометати, као и дана када ћеш бити у пуном фокусу. Учио сам лекције на тежи начин, када одговориш на сваки чланак и на свако мишљење, то ти неће помоћи да стигнеш далеко. Некад је потребно да извучеш најбоље из себе, али већину времена хоћу да уживам у животу. Да имам добар однос са људима, да буду, надам се, срећни због мог тениса“, рекао је Ђоковић.
Говорио је и о исхрани и вјежбама и колико му све то помаже. „Потребан је константност у свему у животу. Тешко је и мени да будем дисциплинован свакодневно, тако и свима. Прво када устанем осјетим да морам да будем захвалан за живот који живим. Имам некад проблема када нисам мотивисан, када нисам инспирисан да путујем да играм тенис, хоћу да будем са дјецом, са супругом, али то мораш да превазиђеш. Али, ако ниси искрен према себи и кажеш себи шта заиста желиш, онда замолиш некога из твог окружења да ти помогне. Да ли је то твој родитељ, партнер, твој пријатељ, неко кога можеш да питаш за помоћ, да му признаш да си наишао на проблем и да ти помогне да дођеш до тога шта желиш да будеш. Некад је потребно дуже времена за то и то је ОК, сви ми имамо успоне и падове, али мислим да јасноћа помаже да поставиш краткорочне, дугорочне планове, свакодневну рутину“, изговорио је Новак и понудио Нику да „дође код њега на шестомјесечни програм и да ће освојити Вимблдон“, али је Аустралијанац то одбио.
Открио је и једна занимљив детаљ.
„Најстарији тениски терен икад направљених у Србији био је у једном од најјужнијих градова у Србији и обновили смо га, па дјеца сада тамо могу да играју и то је дивно. Када погледаш на крају крајева, све је у том ‘враћању’ и у том утицају на животе људи. Ако не користиш тај утицај, платформу и моћ да користиш добро и да утичеш на животе других, да своју страст преносиш другима“, закључио је Ђоковић.
