Једна од најпотреснијих и симболички најснажнијих појединости везаних за смрт Николе Тесле јесте његова последња жеља – да му се на сахрани свира чувена српска песма „Тамо далеко“.
Та мелодија, настала у најтежим тренуцима српске историје током Првог светског рата, током повлачења српске војске кроз Албанију, била је за Теслу много више од музике: представљала је болни подсетник на страдање народа коме је припадао, али и тиху химну наде, истрајности и повратка коренима.
Сахрана у Њујорку и музички опроштај
Српски научник је преминуо на Божић, 7. јануара, а сахрана Николе Тесле одржана је 12. јануара 1943. године у Њујорку, у Катедрали Светог Јована Богослова (Cathedral of St. John the Divine), једној од највећих хришћанских богомоља на свету.
Опроштају од великог научника присуствовали су бројни угледници, научници, дипломате и представници различитих народа и вероисповести.
У складу са Теслином жељом, током опела је одјекнула песма „Тамо далеко“, а на виолини ју је извео чувени хрватски виолиниста светског гласа – маестро Златко Балоковић. Тај тренутак, у коме се српска ратна елегија зачула у срцу Њујорка, остао је један од најснажнијих симбола Теслине животне и духовне драме – човека који је стварао за читаво човечанство, али никада није заборавио свој народ.
Снимак тог извођења, заједно са документарним материјалом о Тесли, касније је објављен у документарцу који је снимила и емитовала Хрватска телевизија, а данас је доступан и на Јутјубу као вредно историјско сведочанство.
Чин опела
Иако је опело првобитно започето на енглеском језику, у складу са околностима и местом сахране, у име Српске православне цркве и одсутног владике Дионисија, тадашњег поглавара СПЦ у Сједињеним Америчким Државама, опело је настављено на српском језику.
Чин је предводио протојереј-ставрофор Душан Шуклетовић, старешина српског православног храма Светог Саве у Њујорку, уз саслужење проте Милана Мрвичина, свештеника из Лебанона у Пасадени. Тај моменат био је од изузетне важности за српску заједницу у Америци, јер је Тесла, и у смрти, био испраћен молитвама своје Цркве и на свом језику.
Место сахране и каснија кремација
Никола Тесла је након опела сахрањен на гробљу Фернклиф у Ардслију, у близини Њујорка (Ferncliff Cemetery, Hartsdale). Ипак, његов пут ни тада није био завршен.
Два и по месеца касније, 25. марта 1943. године, по жељи Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице и јединог блиског сродника који се тада старао о његовој заоставштини, Теслини посмртни остаци су кремирани.
Та одлука и данас изазива бројне расправе, јер кремација није била у складу са традиционалном православном праксом, али је донета у сложеним ратним околностима и под снажним личним и политичким притисцима.
Симболика последње жеље
Жеља да „Тамо далеко“ буде део његовог последњег опроштаја говори више од било које биографске чињенице. Иако је живот провео далеко од отаџбине, Тесла је до краја остао дубоко везан за српски народ, његову трагичну историју и духовни идентитет.
У тишини катедрале, уз звук виолине и речи опела на српском језику, симболично су се сусрели наука, вера, патња и сећање – баш онако како је и сам Никола Тесла живео: између светова, али чврсто укорењен у свом идентитету и пореклу.
