Дарови мудраца са Истока : Злато, тамјан и смирна, чувају се у Манастиру Светог Павла на Светој гори и поклон су овој светињи султаније (принцезе) Маре Бранковић.
Дарови мудраца су једна од малобројних реликвија везаних за земаљски живот Исуса Христа која је сачувана до данашњег дана. Према предању, Богородица је непосредно пре свог Успења предала ове светиње двема девицама – својим рођакама.
Касније су Дарови пренети у Византију, а након освајања Константинопоља од стране Турака 1453. доспели су на Атос, где их је донела српска принцеза Марија ( Мара ).
Дарови које су новорођеном Исусу принели мудраци са Истока данас су велика хришћанска светиња.
Дарове чине три златне плочице са танким филигранским шарама, на које су помоћу сребрних нити причвршћене перле од мешавине тамјана и смирне. Дарови често шире миомирис, који се посебно појачава, када се светиња износи из манастирске ризнице на средину храма како би верници могли да јој се поклоне.
Пред светињом се моле и често добијају исцелење нероткиње, људи обузети нечистим духовима и оболели од рака и других тешких болести.
Мара је била ћерка српског Деспота Ђурађа Бранковића
Мара је била ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића, који је Србијом владао од 1427. до 1456. године. Принцеза Мара, рођена 1418.године, била је једно од шесторо деце рођене у браку српског деспота са византијском принцезом Ирином (Јерином) Кантакузин.
Растући и развијајући се у девојку, Мара је стицала образовање какво су тада имале византијске принцезе, јер је византијско учено друштво почело да бежи пред Османлијама, новим освајачима света.
Управо зато, Марина удаја за турског султана Мурата II, која се по свему судећи одиграла 1435.године, била је брак из политичког рачуна. То је био покушај деспота Ђурђа Бранковића да женидбеним везама спречи даља турска освајања Србије…
