Sve više ljudi traži prirodne lekove za sezonske alergije, kao što je med, kako bi ublažili dosadne kašljeve, kijanje i curenje nosa. Ali zašto oboleli od alergija hrle ka ovom prirodnom zaslađivaču?
Med je supstanca bogata hranljivim materijama, napravljena da hrani pčelinje kolonije, a ljudi ga beru već milenijumima. Mnoge drevne kulture pripisivale su mit i magiju lekovitim svojstvima ovog slatkog proizvoda za rane, a danas je sirup dobro poznat melem protiv upale grla.
Jača imuni sistem
Postoji mnogo drugih razloga zašto ljudi promovišu med kao rešenje za svoje fizičke probleme – na primer, mnogi pretpostavljaju da, pošto potiče od lokalne flore, može ojačati imunološki sistem protiv alergija.
Ipak, stvarna uloga koju med igra u jačanju prirodne odbrane tela protiv alergija i drugih imunoloških bolesti još uvek je relativno nejasna.
„Nema baš dobrih dokaza da lokalni med može pomoći kod sezonskih alergija“, kaže dr Prija Katari, pedijatrijski alergolog i imunolog u Weill Cornell Medicine. „Ono što sadašnji dokazi pokazuju stvarno ne podržava te tvrdnje.“ Ipak, med ima druge, dokazano korisne zdravstvene prednosti—ako koristite pravu vrstu meda. Evo šta treba znati.
Med i sprečavanje alergije
Ideja da se med može koristiti za sprečavanje sezonskih bolesti verovatno dolazi iz koncepta imunoterapije, koja uključuje unošenje veoma malih količina alergena tokom dugog perioda kako bi se pomoglo imunološkom sistemu pojedinca da ga toleriše.
Teoretski, konzumiranje meda za ublažavanje alergija izgleda kao održiva ideja. Nažalost, polen koji obično izaziva sezonske alergije je vetrom nošen, što znači da dolazi od drveća, trave ili pšenice, dok pčelinji med se pravi od polena prikupljenog sa jarkih cvetova—što ne doprinosi mnogo alergenima u vazduhu. Zbog ove razlike, malo je verovatno da bi poleni pronađeni u lokalnom medu doveli do tolerancije, kaže Katari.
Većina trenutnog naučnog konsenzusa je da nije bilo dovoljno istraživanja da bi se definitivno tvrdilo da med može boriti protiv alergijskih reakcija. Takođe, nema naučno preporučene količine za dnevnu konzumaciju, jer količina polena u jednoj porciji meda često varira. To znači da čak i ako med deluje, masovno proizvedene boce možda neće odražavati vrste alergena u vašoj lokalnoj sredini.
S tim u vezi, pojedinci bi mogli imati više sreće u suzbijanju svojih alergija traženjem lekova bez recepta ili onih koje je odobrio lekar.
„Ljudi stvarno žele prirodni lek za stvari, ali volela bih da više ljudi zna da su lekovi koje prepisujemo za alergije generalno veoma sigurni, uključujući i za decu, i dobro se podnose,“ kaže ona. „Ponekad prirodni lekovi mogu biti opasniji i manje efikasni od tretmana koje prepisujemo.“
Bebe mlađe od godinu dana, na primer, ne bi trebalo da konzumiraju med, jer može sadržati bakteriju klostridijum koja je povezana sa infantilnim botulizmom, što može izazvati slabost mišića i probleme sa disanjem. Drugi prirodni dodaci poput ginka i kurkume mogu povećati rizik od krvarenja, kaže Katari.
Manje poznati benefiti meda
Iako se ne bi trebalo oslanjati samo na med za ublažavanje alergija, raste interes za njegov potencijal u modernoj medicini.
Ferhat Ozturk, vanredni profesor na Univerzitetu Teksas u San Antoniju, čija istraživanja uključuju proučavanje lekovitih koristi meda, kaže da med nije samo hrana, već i hranljivi farmaceutski agens.
„Med je bio lek hiljadama godina“, kaže on. „Ali sa pojavom antibiotika i drugih modernih lekova, med je bio stavljen u drugi plan nekoliko decenija.“
Kada se koristi topikalno, med može lečiti opekotine ubrzavanjem zarastanja rana i navodno je korišćen kao pomoć za rane u ustima kod pacijenata sa rakom koji prolaze kroz hemoterapiju.
Kada se konzumira, pokazano je da med ima važne osobine za ublažavanje gastrointestinalnih simptoma poput dijareje, zatvora i kolitisa. Zbog ovih terapijskih koristi, istraživači planiraju testirati potencijalne upotrebe drugih pčelinjih proizvoda (poput matičnog mleča, propolisa, pčelinjeg voska) u raznim kliničkim ispitivanjima.
Većina ovih lekovitih efekata direktno potiče od antimikrobnog i antioksidativnog potencijala meda, kaže Ozturk. Kada pčele skupljaju nektar sa biljaka, one takođe skupljaju hemikalije koje biljke proizvode da bi se zaštitile od patogena, prirodne spojeve poput fenola, flavonoida i tanina koji mogu imati efekat protiv starenja, raka i upala na ljudsko telo.
„Med pomaže našem telu da se bori prirodno svojom sopstvenom snagom“, kaže Ozturk. Ove iste lekovite hemikalije su razlog zašto biljke smanjuju određene incidente hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, rak i kardiovaskularne bolesti.
S tim u vezi, nije svaki med na tržištu jednako koristan. „Lokalni med pčelara ima bar pet puta veći antimikrobni potencijal u poređenju sa medom iz prodavnice,“ kaže on.
Manuka med-antibikrobni med
Jedan med posebno—Manuka med sa Novog Zelanda—smatra se jednim od najboljih antimikrobnih medova, kaže Skot MekArt, vanredni profesor entomologije na Univerzitetu Cornell. To je delimično zbog visokih nivoa alkaloida, posebno jednog nazvanog metilglioksal (MGO), glavnog antibakterijskog jedinjenja koje ga čini vrhunskim medicinskim proizvodom.
Iako mnogi ljudi konzumiraju ovaj skupi med zbog njegovih zdravstvenih koristi, „naučni dokazi da konzumiranje visokog-MGO Manuka meda pruža zdravstvene koristi ljudima trenutno nisu tako jaki kao njegovi jasni benefiti za tretman rana,“ kaže MekArt.
S obzirom na broj ljudi koji veruju da je med potpuni lek, malo je verovatno da će glasine o njegovim potencijalnim zdravstvenim primenama ikada utihnuti.
Ali ako planirate da se tokom sledećeg bolesnog dana obradujete ukusnom teglom meda, Ozturk predlaže da se opredelite za med prikupljen od lokalnih pčelara, kako zbog potencijalnih zdravstvenih koristi, tako i da biste saznali više o onome što najvredniji radnici prirode imaju da ponude.
„Med je nešto što je gotovo svakoj civilizaciji na zemlji pružilo korist hiljadama godina,“ kaže Ozturk. „Dakle, postoji mnogo toga što treba proučavati o medu.“
