МОЛ и Гаспромњефт, као већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС) потписали су главне одредбе обавезујућег споразума о куповини целокупаног руског удела од 56,15 одсто у овој компанији. Мањински удео имаће и арапски АДНОЦ, а министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је и да ће Србија повећати свој удео за пет процената. Иако тренутно није јасно, нити званично саопштено, колики ће бити арапски удео, нити како ће Србија увећати свој – стручњаци у сагласни у томе да тих пет процената неће значајније утицати на наш положај у компанији.
Мађарски Мол ће, уколико званични Вашингтон то одобри, постати већински власник НИС-а, тако што ће од руског Гаспромњефта купити 56,15 одсто акција. Како је и сам Мол саопштио, а претходно најавили српски званичници, у току су и преговори са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата АДНОЦ, која ће потенцијално бити мањински акционар. А према речима Ђедовић Хандановић, у ову рачуницу “углавиће се” и додатних пет одсто за Србију.
Наиме, како је најављено, Србија ће свој удео повећати са 29,87 на 34,87 одсто. Разлог за то је, како је најавила министарка, што би повећање власничког удела омогућило Србији да активније учествује у доношењу одлука у оквиру компаније. Међутим, уколико и АДНОЦ и НИС буду добили свој “део колача”, питање је како је могуће да Мол задржи већински удео, односно 50 одсто плус једну акцију. Прецизније, поставља се питање зашто би АДНОЦ улазио у власништво, уколико ће имати свега неколико процената акција.
Из другог угла, уколико мањински удео припадне АДНОЦ-у, онда је питање како ће, и од кога, Србија набавити својих пет одсто власништва.
Иако су све ове информације и даље непознате, брокер Ненад Гујаничић за Нову економију појашњава на који би начин ово могло да се реализује.
“МОЛ ће, када се потпише купопродајни уговор, морати да објави јавну понуду за преузимање деоница од мањинских акционара. Тада ће, уколико се све реализује онако како је досад објављено, он моћи да повећа свој удео у власништву куповином од малих акционара, на око 60 одсто”, објашњава Гујаничић.
На тај начин, дакле, удео мањинских акционара би се смањио, удео МОЛ-а повећао, а истовремено би се отворио простор за увећање власништва Србије, као и уплива АДНОЦ-а.
Гујаничић каже да је у теорији могуће и да се изврши докапитализација, односно да НИС емитује нове акције, чиме би се променио однос власништва – у коначници, мали акционари, грађани, имали би мањи проценат акција, док би НИС, МОЛ или АДНОЦ, на тај начин увећали свој удео. Ипак, веће су шансе, према његовом мишљењу, да ће МОЛ само објавити јавни позив за преузимање деоница од мањинских акционара.
Пет процената – незначајна разлика
А коју би уопште разлику правило додатних пет процената? Гујаничић објашњава да је разлика у броју гласова у скупштини акционара, што може да донесе нова права, али не види другу могућност и другу предност коју би то могло да има.
Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, такође каже да, иако немамо довољно прецизне информације, увећање акција у власништву државе неће бити толико значајно као што власт представља.
“Уколико се то деси, имали бисмо више од трећине власништва, а онда неке одлуке не могу да се доносе без нас. Рецимо, уколико већински власник хоће да ликвидира Рафинерију Панчево, а за то им треба двотрећинска већина, не могу без нас”, каже Ковачевић.
Подсећања ради, САД су увеле санкције НИС-у пре годину дана, и то због руског власништва, а оне су, након неколико месеци одлагања, ступиле на снагу у октобру. Убрзо је заустављена прерада у Рафинерији. На самом крају године, НИС-у је одобрена нова лиценца којом се омогућава пословање, а захваљујући којој је и Рафинерија поново покренута. Рок који је америчка администрација изнела за промену власништва, до када се очекује финализација процеса, јесте 24. март.
