Од тренутка када је пре више од пола века амерички председник Ричард Никсон званично прогласио „Рат против рака”, ова болест је остала један од највећих и најмрачнијих изазова за модерну науку. Ипак, улазак у трећу деценију 21. века донео је тектонске промене у онкологији. Са појавом вештачке интелигенције, мРНК вакцина и напредне генетске терапије, питање више није само како продужити живот пацијентима, већ оно суштинско: да ли ће човечанство икада у потпуности искоренити рак као болест?
Да бисмо добили одговор, морамо разумети да „рак” заправо није једна болест. Реч је о више од 200 различитих обољења са заједничким именитељем, а то је неконтролисано дељење ћелија. Зато стручњаци наглашавају да искорењивање ове системске болести неће изгледати као проналазак једног чаробног лека, већ као стратегија у три чина: рана детекција, персонализовано лечење и превентивна имунизација.
Највећи савезник у борби против рака одувек је било време. Када се симптоми физички манифестују, болест је најчешће већ у поодмаклој фази. Међутим, најновија истраживања показују да је будућност у такозваним „течним биопсијама”, једноставним тестовима крви који детектују ДНК фрагменте тумора (цтДНА) годинама пре него што се он уочи на магнетној резонанци или рендгену. Студија британског „Грал” пројекта, која је обухватила преко 140.000 добровољаца, доказала је да мулти-канцерски рани скрининг тестови могу открити више од 50 врста карцинома кроз само један узорак крви.
„Оно чему сведочимо јесте транзиција са реактивне на проактивну медицину. Ако успемо да ухватимо рак у првој фази, када је он локализован, стопа излечења скаче на преко 90 одсто за већину тумора. Вештачка интелигенција данас анализира мамографске и ЦТ снимке са прецизношћу која надмашује искусног радиолога, препознајући аномалије невидљиве људском оку”, изјавио је др Кристофер Вајлд, бивши директор Међународне агенције за истраживање рака. Традиционалне методе попут хемотерапије и зрачења деценијама су биле „тешка артиљерија” која је, уништавајући малигне ћелије, неселективно убијала и здраво ткиво. Данашња онкологија се окреће имунотерапији, односно како наводе стручњаци учењу сопственог одбрамбеног система тела да препозна и уништи уљеза. Највећи пробој направљен је у области ЦАР-Т ћелијске терапије. Овај поступак подразумева узимање Т-ћелија из крви пацијента, њихово генетско репрограмирање у лабораторији како би добиле „радар” за специфичан тумор, и њихово враћање у организам.
Угледни амерички онколог и професор на Универзитету у Пенсилванији, др Карл Џун, пионир ове методе, у свом обраћању научној јавности истакао је моћ овог приступа:
„Пре десет година, ЦАР-Т терапија је била научна фантастика. Данас имамо пацијенте који су пре више од деценије били у терминалној фази леукемије, а данас у њиховим телима нема ни трага од болести. Те ћелије су остале живе у њима као живи лек. Ми не лечимо рак; ми оспособљавамо тело да се само излечи“. Упоредо са овим, технологија иза мРНК вакцина, која је доживела глобалну експлозију током пандемије, данас се користи за развој персонализованих терапијских вакцина против рака. Фармацеутске компаније већ спроводе напредне клиничке студије за вакцине против меланома и рака плућа. Ове вакцине се праве појединачно за сваког пацијента, анализира се ДНК његовог тумора, а затим се прави мРНК код који телу служи као „потерница” за тачно одређене малигне антигене.
Ако под речју „искоренити” подразумевамо да рак више никада неће настати у људском телу одговор науке је, нажалост, не. Рак је нуспроизвод старења и саме биологије. Сваки пут када се ћелија подели, постоји статистичка шанса да дође до мутације у ДНК. С обзиром на то да животни век човечанства расте, расте и могућност појаве ових грешака. Међутим, циљ науке није да спречи сваку мутацију, већ да рак претвори у нешто сасвим друго. „Не верујем да ћемо икада спречити појаву рака у потпуности, јер је он део еволуционе биологије наших ћелија. Али дубоко верујем да ћемо га дестигматизовати као смртну пресуду. Рак будућности ће бити хронична болест, попут дијабетеса или хипертензије. Открићемо га на време, држати под контролом паметним лековима, а пацијенти ће умирати са раком у дубокој старости, а не од њега“.
Иако је научна победа на помолу, пред човечанством стоји можда још тежи испит: економска доступност ових револуционарних третмана. Модерне имунотерапије и генетски инжењеринг данас коштају на стотине хиљада евра по пацијенту, што их чини привилегијом богатих друштава и појединаца. Битка у лабораторијама је на путу да буде добијена, а следећи велики изазов је, сагласни су експрети, је како да лек кроз здравствени систем стигне до сваког човека на планети, без обзира на његов социјални статус.
