Википедија обележава 25 година постојања. Основана 2001. године, ова бесплатна интернет енциклопедија заснована на доприносима заједнице временом је потиснула некадашње главне референтне изворе, попут Енциклопедије Британике и Мајкрософт Енкарте. Данас је Википедија седми најпосећенији сајт на свету, са више од седам милиона чланака на енглеском језику и око седам милијарди месечних посета. Реч је о најуспешнијој некомерцијалној, недруштвеној и непретраживачкој интернет дестинацији на свету.
Први унос на Википедији био је симболичан текст „Hello, World!” (Здраво, свете), који је почињао помало аматерски оптимистичном реченицом: „Ово је нова Википедија!”. Тај први унос поставио је један од оснивача, Џими Вејлс, некадашњи финансијски трговац и данас најпрепознатљивије лице Википедије. Прва страница је касније, 2021. године, реконструисана као незаменљиви дигитални токен (НФТ) и продата на аукцији за 750.000 долара.
Вејлс је свој први унос откуцао на тадашњем „све у једном” Епловом рачунару – првом ајМеку. Тај модел остао је упамћен као први велики производ након повратка Стива Џобса на чело компаније, као и по увођењу УСБ портова и постепеном потискивању флопи дискова из употребе. Почеци су били скромни и несавршени, и Википедији је било потребно време да изгради углед. У раним годинама критике су се углавном односиле на чињеницу да свако може да уређује странице, што је доводило у питање поузданост садржаја. Чак и касније, када је платформа већ била развијенија, суочавала се са проблемима вандализма и такозваних уређивачких ратова.
Као и свака база знања коју стварају људи, Википедија је била изложена пристрасностима – личним уверењима, политичким ставовима и различитим погледима на свет. Додатни изазов представљало је одсуство класичне уредничке структуре и формалног система провере чињеница.
Промене су почеле средином и крајем двехиљадитих, када су постепено уведене структурне мере које су учврстиле углед и референтну вредност енциклопедије. Википедија је све мање личила на хаотичну платформу, а истраживања су показивала да њена тачност није знатно одступала од угледних извора попут Британике.
Од двехиљадедесетих година па надаље, Википедија је све чешће препознавана као поуздан извор информација. Постала је и кључни део Гугловог „графа знања”, као примарни извор података. Данас је доступна на чак 342 језика и задржава позицију најуспешније некомерцијалне интернет дестинације те врсте на свету.
