U Nemačkoj je testirana četvorodnevna radna nedelja. U eksperimentu je učestvovalo 45 kompanija. Rezultati su pozitivni u tolikoj meri da je većina kompanija odlučila da nastavi sa istim načinom rada. Međutim, nisu svi ishodi bili potpuno očekivani; neki su iznenadili, a neki su podbacili.
Istraživanje je trebalo da se sprovede još pre dve godine, ali tada se nije našlo dovoljno kompanija koje su htele da učestvuju u njemu.
Ove godine prijavilo se dosta kompanija, međutim, nije u svima sve išlo kako je bilo predviđeno. Naime, novi eksperiment, koji su od februara sprovodile savetnička firma Intraprenor i udruženje 4 Day Week Global, dve kompanije su prekidale pre roka, a dve nisu stvarno smanjile radno vreme zaposlenima, tako da je u eksperimentu u stvari učestvovalo 41 kompanija.
Marika Platc sa Univerziteta u Minsteru, koji je učestvovao u vrednovanju ovog eksperimenta, objasnila je za DW da su same kompanije mogle da odluče kako će smanjiti radno vreme svojih zaposlenih: neke su smanjile više, a neke manje od 10%. U konačnici je samo u 85% kompanija koje su bile uključene u studiju zaposleni zaista radili četiri, a ne pet dana u nedelji uz punu platu.
Kako su funkcionisale kompanije?
Voditeljka istraživanja, Ljuljija Bakman, komentarisala je da se u merenju efekata skraćenja radne nedelje naučnici nisu oslanjali isključivo na samoprocene vlastitog blagostanja koje su dobili od zaposlenih, već su im pratili i fiziološke podatke – otkucaje srca, stepen aktivnosti, kvalitet sna, pa čak i uzorke vlasi kose koja takođe pokazuje koliko je neka osoba bila pod stresom.
Osim što su proverovali blagostanje zaposlenih, naučnici su u eksperimentu takođe pratili i produktivnost.
Naime, ključna pretpostavka zagovornika četvorodnevne radne nedelje je da će zaposleni biti odmorniji, bolje raspoloženje i motivisaniji na poslu ako rade manje dana, tako da će u konačnici produktivnost ostati ista ili čak biti veća nego ako rade pet dana.
Ove pretpostavke u nemačkom eksperimentu uglavnom su se ostvarile. Taj pilot-program je pokazao da su, uprkos smanjenju radnog vremena, prihodi i profiti kompanija ostali stabilni ili su se čak povećali. Zaposleni su doživeli manje pritiska i osećaja iscrpljenosti na radu.
Bili su čak fizički aktivniji u smislu da su prehodali više koraka dnevno od zaposlenih iz uobičajenih grupa, a takođe su u proseku spavali 38 minuta nedeljno više. Pritom je subjektivni osećaj zaposlenih bio da su imali više volje za rad i da su uradili više nego da su radili pet dana u nedelji.
Rešenje za nedostatak radne snage
Slično kao mnoge druge zemlje, uključujući Hrvatsku, Nemačka se suočava sa nedostacima radne snage, no umesto da poveća broj radnih sati kako bi ublažila taj nedostatak, kao što je to učinila Grčka, ona je odlučila da testira model koji bi trebalo da podstakne više ljudi da se zaposle te da budu produktivniji na poslu.
Analiza istraživanja pokazala je da bi kraći radni dan zaista mogao smanjiti nedostatak stručne radne snage jer bi neki ljudi koji sada ne traže posao, možda počeli da rade kada bi radni dan trajao samo četiri dana.
Karsten Majer, direktor firme Intraprenor, rekao je za Blumberg da je četvorodnevna radna nedelja bila uspešna ne samo u privlačenju novih talenata već i u zadržavanju postojećih radnika. Zadovoljni zaposleni bili su skloniji da ostanu u kompaniji, što je na neki način pomoglo u rešavanju problema nedostatka radne snage.
Dileme i neočekivani rezultati
Međutim, rezultati nisu bili jednoznačni, kao što nisu bili ni postupci kompanija uključenih u eksperiment. Primerice, neke kompanije su promenile neke radne postupke: skratile su i optimizovale poslovne sastanke, a uz to je svaka četvrta uredila nove digitalne alate u radu.
Neki stručnjaci su upozorili da je u istraživanju učestvovalo tek četrdesetak kompanija od gotovo 3.5 miliona, koliko ih ima u Nemačkoj. Pretpostavka je da su se pozivima na učešće odazvale kompanije koje su već razmatrale smanjenje radnog tjedna. To bi moglo značiti da uzorak nije bio reprezentativan.
Osim toga, nisu svi rezultati ispunili očekivanja. Primerice, broj dana bolovanja nije se smanjio u svim kompanijama.
**Uticaj na životnu sredinu takođe nije bio u skladu s očekivanjima.**
Naime, zagovornici kraće radne nedelje ističu da se već smanjenjem broja putovanja na posao i s posla mogu značajno smanjiti emisije CO2 koje se stvaraju u transportu. Međutim, pokazalo se da je dobitak jednog slobodnog dana delovao stimulišuće na zaposlene, tako da su mnogi trodnevni vikend iskoristili za duže izlete.
Pitanje trajnosti entuzijazma
Uz sve navedeno, ostaje otvoreno i pitanje da li bi zaposleni bili isto entuzijastični za rad i kada bi četvorodnevna radna nedelja postala svakodnevica, a ne eksperiment koji je trajao šest meseci. Naime, za očekivati je da su mnogi bili motivisani da dokažu da će biti efikasniji ako budu radili manje, što nije bilo teško ostvariti na kraće staze.
Neki stručnjaci su takođe upozorili da si ne mogu sve kompanije u svim vrstama posla priuštiti smanjenje radnog tjedna. Primerice, to je teže ostvariti u policiji, vatrogasnoj službi, zdravstvu, medijima, školstvu i transportu.
Enco Veber s Instituta za tržište rada na Univerzitetu Regensburg istakao je kako skraćenje radnog tjedna neminovno vodi većem radnom intenzitetu ako se u četiri dana mora obaviti ono što se inače radilo u pet.
Uvjeren je da će u tom rešenju takođe stradati socijalne spone te komunikacija i kreativnost radnika. „Sve te posledice u kompanijama se neće osetiti odmah, nego srednjoročno“, smatra Veber.
Veliki deo kompanija želi da nastavi
Rezultati su pokazali da čak 70% kompanija koje su učestvovale u istraživanju želi i dalje omogući svojim zaposlenima rad po novom, skraćenom modelu.
Slični eksperimenti sa sličnim rezultatima sprovedeni su i u Velikoj Britaniji.
U toj zemlji većina kompanija koje su učestvovale odlučila je da zadrži novi sistem rada.
Prema istraživanju Galupa, čak 77% američkih radnika izjavilo je da bi četvorodnevna radna nedelja od 40 sati mogla pozitivno uticati na njihovu dobrobit ako bi bila uvedena na njihovom radnom mestu.
Protivljenje udruženja poslodavaca
Skraćenom modelu uglavnom se protive udruženja poslodavaca.
Primerice, Britanska udruženja poslodavaca (CBI) izrazila je zabrinutost da bi skraćivanje radne nedelje moglo povećati operativne troškove i smanjiti konkurentnost kompanija, posebno u sektorima gde je prisutna stalna potreba za radnom snagom, poput zdravstva i proizvodnje.
Prema njihovom stajalištu, četvorodnevna radna nedelja možda bi dovela do potrebe za zapošljavanjem dodatnih radnika kako bi se održala ista razina proizvodnje, što bi finansijski i logistički opteretilo manje poslodavce.
