Svi su ga zvali Mališa. Bio je stvaranjem veliki, možda i jedan od najvećih Užičana. Borisav Mališa Atanacković (1860–1919), vizionar industrijskog razvoja varoši s kraja 19. i početkom 20. veka. Zaslužan je za prve fabrike, najstariju hidrocentralu po Teslinim principima na Balkanu, mnoge razvojne iskorake…
Od te davne industrije ovde gotovo ništa nije ostalo. Prva hidrocentrala voljom EPS-a odavno ne radi. Zgrada tkačnice je srušena pre neku godinu zarad izgradnje stambenog kompleksa. Ali Mališino ime i delo se još uvek s poštovanjem pominju.
Učinjeno je to u čitalištu Narodne biblioteke tokom jednog od završnih sadržaja programa „Užice prestonica kulture 2024”. O vizionaru koji je palanku „u kojoj su mačke spavale nasred sokaka” osvetlio elektrikom i pretvorio u industrijsku varoš govorili su dr Ilija Misailović, priređivač Mališinog ratnog dnevnika i privrednik Rade Ljubojević.
Atanacković je rođen u obližnjem Zaglavku i detinjstvo mu nije bilo lako. Došavši u Užice radio je kao potrčko u jednoj kafani. Zapazili su ga užički profesori kao sposobnog i pomogli da ode na školovanje u Beograd kod nemačkog Jevreja Tilera, odakle se vratio sa znanjem tkačkog zanata i nemačkog jezika.
„Ta godina koju je proveo u Beogradu stvorila je kod Mališe dobar spoj nemačke preciznosti i srpske maštovitosti”, istakao je dr Ilija Misailović.
Doprinos Užicu
Po povratku u Užice Mališa Atanacković je otvorio kafanu, pa s vremenom dogurao do gazde, predsednika opštine (u više mandata), narodnog poslanika. Bio je osnivač i većinski deoničar društva akcionara koje je podiglo prvu srpsku hidrocentralu po Teslinim principima 1900. godine. Njenu snagu su iskoristili da 1901. proradi Tkačka radionica, prva veća užička fabrika. Zatim parni pa električni mlin, strugara, ledara… Generacije su pričale o Mališinom pregalaštvu, uspehu svega čega se prihvatio.
– Govorilo se tada da se u gradu pitaju prota (Milan Đurić), Miša (Miloš Trifunović) i Mališa, ekipa koja je vodila sve poslove koji su dizali Užice u to doba. Gimnazija je pravljena, kasarna Četvrtog puka, hidrocentrala, tkačnica. Malo se zna da je i toponim u varoši Rakijska pijaca nastao po Mališinom delu: tu, kod svoje kuće i kafane, imao je vagu gde je otkupljivao šljive te pravio i prodavao rakiju. Danas, nažalost, kod Rakijske pijace nema nikakvog obeležja koje bi na Mališu sećalo – istakao je Misailović.
Privrednik Rade Ljubojević postavio je pitanje da li mi u današnjem svetu, sa svim resursima i dostignućima, dajemo dovoljno dobre privredne rezultate. „U Mališino vreme nije bilo telefona, struje, logistike. Došao je na ideju da napravi hidroelektranu sa trofaznom strujom. Resursi su veoma oskudni, a on pravi drugu takvu centralu u svetu. Čini to koristeći šest pari volova koji mu vuku turbine, iz Beča prugom dopremljene, od Kragujevca do Užica, koje prugu dobija deceniju kasnije. Sama pomisao da u tom vremenu pravite iskorak u odnosu na svet izaziva divljenje”, poručio je Ljubojević.
