Биткоин је у уторак достигао рекордну вредност пошто је цена криптовалуте порасла изнад 69.000 долара, оборивши тако рекорд из новембра 2021. од 68.990,90 долара
Након скока 2021. године, вредност популарне криптовалуте сурвала се после низа банкрота и случајева превара испод 30.000 долара, да би током ове године порасла за око 200 одсто.
У међувремену, у јеку геополитичких тензија и спекулација да би каматне стопе у САД на лето могле да буду смањене, инвеститори су се окренули злату као „сигурној луци“.
Спот цена злата достигла је тако рекорд од 2.141,59 долара за унцу, оборивши децембарски од 2.135 долара.
Очекује се да ће америчке Федералне резерве смањити каматне стопе – које су сада на 23-годишњем максимуму – у јуну. Смањење трошкова позајмљивања обично диже цену злата јер не нуди никакву камату, објашњава „Гардијан“.
Злато се такође користи као поуздано средство за „чување“ вредности током периода политичке и финансијске неизвесности. Тако је цена племенитог метала порасла за више од 300 долара по унци од почетка рата између Израела и Хамаса, а неки аналитичари верују да би могло да пређе границу од 2.300 долара.
Како се дефинише цена биткоина?
„Цена биткоина се дефинише на основу тржишне вредности кроз различите крипто берзе широм света. На берзама се сусрећу они који желе да купе биткоин и они који га продају. Тренутна цена представља споразум између те две стране. Због такве децентрализоване понуде је чак и у кратком временском оквиру његова цена врло промењива“, објашњава Игор Мирковић.
Биткоин је достигао највиши ниво од 68.982,20 долара у новембру 2021. пре него што је пао на око 29.000 долара прошлог јула због неизвесности изазване кривичним пријавама против оснивача крипто берзе „Binance“ и краха њиховог конкурента FTX-а.
Марковић напомиње да је посебно интересантно што је цена биткоина различита и у зависности којом валутом се купује.
„Биткоин је премашио претходну историјски највишу цену за оне који су га куповали за јапански јен, малезијски рингит, индијску рупију, тајвански долар, јужнокорејски вон, чилеански пезос, аустралијски долар, кинески јуан, јужноафрички ранд, норвешку круну и турску лиру. То јесу егзотичне валуте и подручја, али сликовито приказују како изгледа дефинисање цене када над имовином не постоји централни ентитет који је контролише“, наводи саговорник РТ Балкан.
Он напомиње да у претходних недељу дана имамо незаустављив и „запањујући“ раст вредности биткоина од 20 одсто – са 50.000 на 63.000 долара. Указује да је предвиђање кретања цене биткоина увек изазовно због његове специфичне волатилности, односно промене вредности коју је тешко предвидети.
Ипак, многи аналитичари остају оптимистични у погледу дугорочног потенцијала биткоина узимајући у обзир факторе као што су ограничена понуда, халвинг (умањење награда за рударење, а самим тим и смањење брзине генерисања биткоина) који нам долази за два месеца, све веће прихватање од стране институционалних инвеститора и све чешћа улога биткоина као ‘дигиталног злата'“, каже Игор Мирковић.
Шта диже цену биткоину?
Он указује да су се сви позитивни тржишни фактори након дуго времена поклопили и да због тога вредност биткоина расте.
„На берзама се налази рекордно мали број биткоина који је доступан за продају. Корисници га пре држе на новчанику и не желе да га продају ни по овим ценама. То у комбинацији са великом потражњом, резултира константним притиском на дизање цене. Само кроз америчке ETF фондове за BTC, на недељном нивоу се купи дупло више биткоина него што рудари изрударе“, објашњава Мирковић.
Он напомиње да ће се за мање од два месеца десити „биткоин халвинг“ догађај који се дешава сваке четири године у биткоин мрежи и који успорава генерисање нових јединица биткоина, што ће преполовити емисију нових коина које рудари добијају. То значи мања понуда биткоина, а у случају појачане тражње то значајно утиче на цену ове криптовалуте.
„Глобална економска ситуација се смирила, акције на берзи такође бележе опоравак, а биткоин је опет у првом плану као имовина која је изузетно лака за транспорт и трансфер, веома безбедна, повољна за коришћење и одлична за имати на дуже временске стазе. Долар насупрот томе и даље није повукао сламку спаса, BRICS најављује потпуну дигитализацију међународних плаћања и сматра се да ће у таквом окружењу криптовалуте бити неминован избор“, каже Игор Мирковић.
Он указује да „делује да почиње борба за то ко ће имати више биткоина“.
Овај тренд прате и инвеститори у криптовалуте у Србији. Интересовање наставља да расте, а то се огледа не само у повећању броја људи који купују криптовалуте већ и у све већем броју предузећа која их користе.
„На ECD мењачници криптовалута више од 250 правних лица користи криптовалуте, а процењује се да више од 250.000 људи из Србије поседује неку криптовалуту“, наводи Мирковић.