Bitkoin je u utorak dostigao rekordnu vrednost pošto je cena kriptovalute porasla iznad 69.000 dolara, oborivši tako rekord iz novembra 2021. od 68.990,90 dolara
Nakon skoka 2021. godine, vrednost popularne kriptovalute survala se posle niza bankrota i slučajeva prevara ispod 30.000 dolara, da bi tokom ove godine porasla za oko 200 odsto.
U međuvremenu, u jeku geopolitičkih tenzija i spekulacija da bi kamatne stope u SAD na leto mogle da budu smanjene, investitori su se okrenuli zlatu kao „sigurnoj luci“.
Spot cena zlata dostigla je tako rekord od 2.141,59 dolara za uncu, oborivši decembarski od 2.135 dolara.
Očekuje se da će američke Federalne rezerve smanjiti kamatne stope – koje su sada na 23-godišnjem maksimumu – u junu. Smanjenje troškova pozajmljivanja obično diže cenu zlata jer ne nudi nikakvu kamatu, objašnjava „Gardijan“.
Zlato se takođe koristi kao pouzdano sredstvo za „čuvanje“ vrednosti tokom perioda političke i finansijske neizvesnosti. Tako je cena plemenitog metala porasla za više od 300 dolara po unci od početka rata između Izraela i Hamasa, a neki analitičari veruju da bi moglo da pređe granicu od 2.300 dolara.
Kako se definiše cena bitkoina?
„Cena bitkoina se definiše na osnovu tržišne vrednosti kroz različite kripto berze širom sveta. Na berzama se susreću oni koji žele da kupe bitkoin i oni koji ga prodaju. Trenutna cena predstavlja sporazum između te dve strane. Zbog takve decentralizovane ponude je čak i u kratkom vremenskom okviru njegova cena vrlo promenjiva“, objašnjava Igor Mirković.
Bitkoin je dostigao najviši nivo od 68.982,20 dolara u novembru 2021. pre nego što je pao na oko 29.000 dolara prošlog jula zbog neizvesnosti izazvane krivičnim prijavama protiv osnivača kripto berze „Binance“ i kraha njihovog konkurenta FTX-a.
Marković napominje da je posebno interesantno što je cena bitkoina različita i u zavisnosti kojom valutom se kupuje.
„Bitkoin je premašio prethodnu istorijski najvišu cenu za one koji su ga kupovali za japanski jen, malezijski ringit, indijsku rupiju, tajvanski dolar, južnokorejski von, čileanski pezos, australijski dolar, kineski juan, južnoafrički rand, norvešku krunu i tursku liru. To jesu egzotične valute i područja, ali slikovito prikazuju kako izgleda definisanje cene kada nad imovinom ne postoji centralni entitet koji je kontroliše“, navodi sagovornik RT Balkan.
On napominje da u prethodnih nedelju dana imamo nezaustavljiv i „zapanjujući“ rast vrednosti bitkoina od 20 odsto – sa 50.000 na 63.000 dolara. Ukazuje da je predviđanje kretanja cene bitkoina uvek izazovno zbog njegove specifične volatilnosti, odnosno promene vrednosti koju je teško predvideti.
Ipak, mnogi analitičari ostaju optimistični u pogledu dugoročnog potencijala bitkoina uzimajući u obzir faktore kao što su ograničena ponuda, halving (umanjenje nagrada za rudarenje, a samim tim i smanjenje brzine generisanja bitkoina) koji nam dolazi za dva meseca, sve veće prihvatanje od strane institucionalnih investitora i sve češća uloga bitkoina kao ‘digitalnog zlata'“, kaže Igor Mirković.
Šta diže cenu bitkoinu?
On ukazuje da su se svi pozitivni tržišni faktori nakon dugo vremena poklopili i da zbog toga vrednost bitkoina raste.
„Na berzama se nalazi rekordno mali broj bitkoina koji je dostupan za prodaju. Korisnici ga pre drže na novčaniku i ne žele da ga prodaju ni po ovim cenama. To u kombinaciji sa velikom potražnjom, rezultira konstantnim pritiskom na dizanje cene. Samo kroz američke ETF fondove za BTC, na nedeljnom nivou se kupi duplo više bitkoina nego što rudari izrudare“, objašnjava Mirković.
On napominje da će se za manje od dva meseca desiti „bitkoin halving“ događaj koji se dešava svake četiri godine u bitkoin mreži i koji usporava generisanje novih jedinica bitkoina, što će prepoloviti emisiju novih koina koje rudari dobijaju. To znači manja ponuda bitkoina, a u slučaju pojačane tražnje to značajno utiče na cenu ove kriptovalute.
„Globalna ekonomska situacija se smirila, akcije na berzi takođe beleže oporavak, a bitkoin je opet u prvom planu kao imovina koja je izuzetno laka za transport i transfer, veoma bezbedna, povoljna za korišćenje i odlična za imati na duže vremenske staze. Dolar nasuprot tome i dalje nije povukao slamku spasa, BRICS najavljuje potpunu digitalizaciju međunarodnih plaćanja i smatra se da će u takvom okruženju kriptovalute biti neminovan izbor“, kaže Igor Mirković.
On ukazuje da „deluje da počinje borba za to ko će imati više bitkoina“.
Ovaj trend prate i investitori u kriptovalute u Srbiji. Interesovanje nastavlja da raste, a to se ogleda ne samo u povećanju broja ljudi koji kupuju kriptovalute već i u sve većem broju preduzeća koja ih koriste.
„Na ECD menjačnici kriptovaluta više od 250 pravnih lica koristi kriptovalute, a procenjuje se da više od 250.000 ljudi iz Srbije poseduje neku kriptovalutu“, navodi Mirković.
