Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.
Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, који су још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа, преноси webtribune.rs.
Треба нагласити да је тадашњи папа, Лав XIII (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.
– У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у општини – тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.
Као научника, красила га је пре свега приврженост истини.
Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима. Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом “Први љетописци и давна хисториографија дубровачка” (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128.), где је, о језику Дубровника, написао овако:
– У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у општини, а српски је био и расправни језик – писао је. Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних малобројних који долазе на летовање.
