Atanasije Stojković (1773–1832) bio je prosvetitelj, jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena, doktor fizike i utemeljivač prirodnih nauka kod nas. Doktoriravši fiziku na nemačkom univerzitetu u Getingenu, bio je član brojnih učenih društava u Nemačko. Takođe, bio je profesor fizike i rektor univerziteta u Harkovu u dva mandata. Veliki je Dositejev prijatelj i poklonik njegovih prosvetiteljskih ideja.
Razlog što je ime Atanasija Stojkovića danas potpuno nepoznato leži u njegovom velikom protivljenju i otporu Vukovoj reformi srpskog jezika. Jedan od prvih srpskih naučnika, autor prve srpske enciklopedije prirodnih nauka, trotomnog dela Fizika (1801–1803), filozofsko-literarnog dela Kandor ili „Otkrovenije egipetskih tain“ (1800) i prvog srpskog romana Aristid i Natalija (1801), u srpskom pamćenju sveden je na karikaturu džangrizavog filozofa, zlonamernog kritičara svega progresivnog, a pre svega – Vukovih ideja.
Sukob sa Vukom i odlazak iz Srbije
Zbog sukoba sa Vukom i agresivne propagande Vukovih pristalica, Atanasije Stojković deli sudbinu Jovana Sterije Popovića. Uprkos svojim visokim kvalifikacijama nije mogao da nađe posao u Srbiji. Omalovažavan i proganjan, na kraju je morao da pobegne iz Srbije. Za razliku od Sterije, koji je veći deo života proveo u nekoj vrsti samoprogonstva, izolovan i sam, Stojković se nije predao. Otišao je u Rusiju, gde je ostvario zavidnu profesorsku karijeru. Uspeo je da se obogati i postane spahija i nastavio svoju borbu protiv Vuka sa jedne zavidne autoritativne pozicije.
Godine 1824. dobija prevod Vukovog Novog zavjeta na pregled. Uz komentar da je „prevod toliko slab da ga on ispravljati ne može”, sprečava njegovo štampanje i sam priprema prevod Novog zaveta. Prvo izdanje Stojkovićevog prevoda Novog zaveta na slavenoserbski jezik je uništeno. Ali je drugo objavljeno u Lajpcigu 1830. godine. Tada, kao i dan-danas, ovaj prevod se smatra plagijatom Vukovog dela.
Stojkovićevu biografiju prate mnoge kontroverze i afere, koje pogoršavaju svedočanstva savremenika o lošem karakteru i raznovrsnim malverzacijama. Bio je optuživan za novo porobljavanje Srba koji su se selili u Rusiju, a koje je Stojković pokušavao da naseli na svom besarabijskom spahiluku. Afera o krijumčarenju vina, svile, dragog kamenja i umetničkih dela iz Austrougarske u Rusiju koštala ga je mesta rektora univerziteta u Harkovu, iako za to nedelo nikada nije osuđen.
„Teško svjakomu onomu koji rod svoj prosvjećivati počne, teško njemu od sujevernih, nerazumnih i zlobnih nekih svojega roda ljudi”, pisao je Atanasije Stojković. On danas u Srbiji nema niti jedan spomenik ili ulicu koja bi ponela njegovo ime.
