Aspartam je veštački zaslađivač i popularna zamena za šećer. Prisutan je u niskokaloričnoj hrani i pićima (koka-kola zero i energetska pića najviše), kao i u nekim lekovima.
Iako se široko koristi, aspartam je u poslednjim godinama postao predmet kontroverzi, jer neka istraživanja sugerišu da može imati štetne zdravstvene efekte.
Nije jasno da li aspartam pomaže u mršavljenju, jer može povećati apetit i uticati na metabolizam. Takođe, može biti nebezbedan za određene grupe ljudi.
Da li je aspartam bezbedan?
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) prvi put je odobrila upotrebu aspartama kao zaslađivača 1974. godine. FDA je pregledala više od 100 studija koje se bave njegovom bezbednošću.
Regulatorne agencije u Evropi, Kanadi i mnogim drugim zemljama takođe su odobrile njegovu upotrebu, uključujući:
Evropsku agenciju za bezbednost hrane (EFSA), Zdravstvenu agenciju Kanade (Health Canada), Organizaciju za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Iako postoje zabrinutosti da aspartam može biti povezan sa razvojem raka, analize rizika su pronašle ograničene dokaze za ovu tvrdnju kod ljudi.
Na osnovu procena, Zajednički stručni komitet za aditive u hrani (JECFA) potvrdio je prihvatljivi dnevni unos (ADI) aspartama od 40 mg po kilogramu telesne mase.
Većina ljudi ne unosi ovu količinu. Osoba teška 68 kg morala bi da popije oko 19 limenki gaziranog pića ili konzumira preko 85 kesica aspartama dnevno da bi premašila ADI.
Prosečan unos aspartama kod ljudi iznosi oko 4,9 mg/kg dnevno, što je približno 10% preporučenog maksimuma.
Uticaj na telesnu težinu
Aspartam sadrži 4 kalorije po gramu, što je slično šećeru. Međutim, oko 200 puta je slađi od šećera, pa se koristi u malim količinama. Zato je čest u dijetama za mršavljenje.
Međutim, studija iz 2021. godine na životinjama pokazala je da unos aspartama kod pacova dovodi do povećanja telesne težine i masne mase zbog povećane energetske efikasnosti.
Slično tome, istraživanje iz 2023. godine povezalo je konzumaciju aspartama sa većom telesnom težinom, obimom struka i višim BMI-jem tokom perioda od 25 godina.
Nasuprot tome, jedno istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da aspartam nije imao uticaja na telesnu težinu kod mršavih odraslih osoba tokom 12 nedelja.
Uticaj na apetit
Neka istraživanja sugerišu da aspartam može povećati apetit, ali drugi radovi to ne potvrđuju.
Na primer, studija iz 2018. godine sprovedena na 100 mršavih odraslih osoba pokazala je da aspartam tokom 12 nedelja nije uticao na apetit, telesnu težinu ili nivo šećera u krvi.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje razumeo ovaj efekat.
Uticaj na metabolizam
Studija iz 2024. godine na životinjama sugeriše da dugotrajna konzumacija veštačkih zaslađivača, uključujući aspartam, ne izaziva značajne metaboličke poremećaje.
Međutim, pregled iz 2021. godine ukazuje na moguću vezu između aspartama i metaboličkih poremećaja, poput dijabetesa tipa 2. Autori ovog pregleda takođe naglašavaju da metabolički produkti aspartama mogu biti štetniji od samog aspartama.
Jedna studija iz 2021. godine povezala je aspartam sa glukoznom netolerancijom, što može imati negativne efekte na metabolizam.
Potrebna su dodatna istraživanja na ljudima kako bi se bolje razumela dugoročna metabolička dejstva aspartama.
Zdravstveni rizici aspartama
FDA tvrdi da je aspartam bezbedan za opštu populaciju kada se koristi u skladu sa propisima.
Međutim, neka istraživanja sugerišu potencijalne rizike.
Kratkoročni efekti
Studija iz 2019. godine na miševima pokazala je da unos aspartama tokom 30 dana može negativno uticati na krvne parametre i biohemijske vrednosti. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja na ljudima.
Dugoročni efekti
Neka istraživanja ukazuju na to da dugoročno korišćenje aspartama može povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti, uključujući: Alchajmerovu bolest, tumore mozga, Multipla sklerozu, Parkinsonovu bolest
Dugotrajna upotreba može takođe negativno uticati na išijadični nerv u donjem delu leđa.
Ostali potencijalni rizici
Istraživanja iz 2021. godine sugerišu da aspartam može doprineti:
Promenama u ponašanju, mentalnom stresu, poteškoćama sa pamćenjem i učenjem, promenama u nivou hormona stresa itd.
Aspartam i zdravlje srca
Nedavna istraživanja ukazuju na moguću vezu između aspartama i povećanog rizika od srčanih bolesti i moždanog udara.
Pregled iz 2023. godine povezao je dugotrajnu upotrebu veštačkih zaslađivača sa povećanim rizikom od: bolesti srca, moždanog udara, otpornosti na insulin i povišenog šećera u krvi, povišenog krvnog pritiska, abdominalne gojaznosti i poremećaja nivoa lipida u krvi.
Studija iz 2022. godine sprovedena na 103.388 ljudi povezala je unos veštačkih zaslađivača sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, a posebno aspartam sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Aspartam i rak
Izveštaj američkog Ministarstva zdravlja ukazuje na ograničene i nekonzistentne dokaze o povezanosti aspartama i nekih vrsta raka kod muškaraca.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je 2023. godine aspartam kao „moguće kancerogen za ljude“ , u istoj kategoriji kao olovo i izduvni gasovi benzinskih motora. Ova oznaka znači da postoji ograničen broj dokaza o povezanosti aspartama sa rakom kod ljudi i životinja, posebno sa rakom jetre.
IARC preporučuje da dnevni unos ovog veštačkog zaslađivača ne prelazi 40 mg po kilogramu telesne mase, što bi za odraslu osobu od 70 kg značilo oko 12 limenki bezšećernog napitka dnevno.
Ko treba da izbegava aspartam?
Osobe sa fenilketonurijom (PKU) moraju izbegavati aspartam, jer sadrži fenilalanin, koji oni ne mogu pravilno metabolizovati.
U SAD i EU, svi proizvodi koji sadrže fenilalanin moraju imati oznaku upozorenja.
Alternativni zaslađivači
Oni koji žele da izbegnu aspartam mogu koristiti prirodne zaslađivače, kao što su: Med, javorov sirup, Agavin nektar, steviju i melasu.
Aspartam ostaje kontroverzan uprkos regulatornim odobrenjima širom sveta.
Iako neka istraživanja ukazuju na moguće zdravstvene rizike, potrebna su dalja istraživanja na ljudima kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Regulatorne agencije poput FDA i EFSA smatraju da je aspartam bezbedan ako se ne premaši preporučeni dnevni unos.
