Африка се већ налази у фази из које нема повратка – геолози су открили да ће се афрички континент поделити раније него што се предвиђало. Активни ров (рифт) достигао је „критични праг“ и ускоро ће се расцепити, формирајући нови океан. Ипак, „ускоро“ је релативан појам, биће потребно још неколико милиона година, али то је тек трептај ока на геолошкој временској скали.
„Открили смо да је рифтинг у овој зони напреднији, а кора тања него што је ико раније препознао. Источна Африка је одмакла даље у процесу рифтинга него што се претходно мислило“, каже Кристијан Роуан, геонаучник са Универзитета Колумбија. Најзанимљивија ствар у вези са овим открићем јесу његове импликације на нашу сопствену историју. Рифтна зона Туркана у Кенији богата је фосилима раних хоминина, што сугерише да је била кључна локација за еволуцију човека, пише „Сајенсалерт“
Међутим, нови налази указују на то да овај регион није нужно био важнији за наше претке од било ког другог дела Африке, уместо тога, могуће је да су управо ови геолошки процеси створили веома повољне услове за фосилизацију.
Континенти се увек крећу
Тренутни распоред континената на Земљи делује нам као константа, али они се увек крећу, додуше, изузетно споро. Пре више од 200 милиона година, сви су били спојени у један суперконтинент, а предвиђа се да ће се у далекој будућности поново окупити.
Тамо где се две тектонске плоче сусрећу, формирају се планине. Тамо где се размичу, рађају се океани. Источноафрички рифтни систем је јасан пример овог другог. Афричка плоча се тренутно дели на две: масивну Нубијску плочу на западу, која обухвата већи део континента, и мању Сомалску плочу, која обухвата већи део источне обале и острво Мадагаскар.
За потребе нове студије, научници су се фокусирали на специфичан део тог система: рифт Туркана, који се протеже стотинама километара кроз Кенију и Етиопију. Тим, чији је рад објављен у часопису Нејч комјуникејшнс, анализирао је сеизмичка мерења раније спроведена у региону и израчунао дебљину коре на том месту. Испоставило се да је она много тања него што се очекивало: дебела је само око 13 километара у центру рифта. Поређења ради, кора је дебела више од 35 километара дуж ивица рифтног региона.
Распад континента је неизбежан
Када кора у зони рифта постане тања од око 15 километара, то значи да је ушла у фазу звану „некинг“ (стањивање). Након што достигне ту тачку, распад континента је готово неизбежан.
„Што кора постаје тања, то је слабија, што помаже даљем подстицању рифтинга“, каже Роуан.
За неколико милиона година, она ће завршити ову фазу и ући у следећу: океанизацију. Као што само име сугерише, тако настаје нови океан. Кора ће се толико стањити да ће магма почети да избија одоздо, а затим се скупљати и хладити формирајући басен. То ће постати ново морско дно, док ће вода почети да надире из Индијског океана.
Овај процес већ почиње у Афарској депресији, која се налази у североисточној Африци, близу Црвеног мора. Истраживачи процењују да је рифт Туркана ушао у своју тренутну фазу стањивања пре око 4 милиона година, након продуженог периода вулканске активности. Интригантно је то што се ово поклапа са старошћу најранијих фосила хоминина и доказа пронађених у тој области. Тим сугерише да ово вероватно није случајност. Како је почело стањивање рифта, седименти су почели брже да се таложе, што је било савршено за очување детаљног записа о животу који је ту постојао у то време.
„Временска подударност између ове тектонске транзиције и појаве непрекидних, дебелих слојева богатих фосилима сугерише да је фаза стањивања обезбедила критичне услове за очување фосила. Предлажемо да су ове тектонске промене играле фундаменталну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа рифтне зоне Туркана“, пишу истраживачи.
