Чувени српски научник Михајло Пупин, на данашњи дан 1894. патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
15 година касније, чувени „Њу Јорк Тајмс“ писао је:
„Бежични телефон ће се користити за разговоре на врло великим растојањима у разумно блиској будућности, сматра др Михајло Пупин са Универзитета Колумбија, чији је изум индуктивног калема омогућио, ако ништа друго, трансконтинентално телефонирање, као што је приказано у понедељак у компанији „American Telephone and Telegraph“. Доктор Пупин је синоћ рекао да ради на усавршавању инструмента за бежичну телефонију који ће, како је уверен, учинити могућом комуникацију на практично било којој раздаљини.“
Пупинов најзначајнији проналазак, познат је под именом „Пупинова теорија” из 1896. године, којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. То откриће омогућило је отклањање штетног дејства капацитивности водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовала се појавом шума.
Проблем је решен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. Захваљујући њему ми данас комуницирамо на даљину. Још у јануару 1915. године Њујорк тајмс је пренео Пупинову изјаву: „Бежични телефони ће се користити за разговоре на врло великим растојањима у разумно блиској будућности”.
Патенти Михајла Пупина са његовим асистентом и будућим нобеловцем Едвином Хауардом Армстронгом из 1915. поставили су темеље за емитовање радио таласа помоћу електронских предајника, што је представљало основу за почетак развоја свих видова савремене бежичне комуникације. Седам патената обелодањених те године иницирали су ново доба у којем су радио таласи значајно допринели убрзаном развоју савремене техничке цивилизације XX века, као и информатичке у XXI веку.
Патент који му је донео славу
Патентирао је укупно 34 проналаска. Индуктивни калемови су у његову част названи „Пупинови калемови”. Овај патент му је донео велику славу и богатство. Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, као и компаније Сименс и Халске у Немачкој. Национални институт за друштвене науке одликовао је Пупина златном медаљом за овај изум.
Милош Црњански описао је Михајла Пупина као „моћног господара електричних изума”. Колеге су га сматрале оцем идеализма у америчкој науци.
Пупин је унапређивао науку не само својим патентима, већ се и енергично залагао да створи перфектне услове за најбољи научни рад својих ученика и колега. Био је оснивач или председник свих значајних научних институција прве половине XX века у Америци.
Био један од дванаесторице људи који су 23. априла 1915. присуствовали првом састанку Националног комитета за аеронаутику (тада НАЦА, касније НАСА). Осим што је учествовао у њеном оснивању, Пупин је био и први председник њеног пододбора за ваздухопловне комуникације.
„Наука нас може довести до висине богова са Олимпа, али ако занемаримо духовни развој нестаћемо у рату, мржњи и економским кризама”
