Нова студија открива да медитација може изазвати нежељене ефекте код значајног броја практичара. Медитација је постала популаран алат за све – од смањења стреса до повећања продуктивности, често се посматра као универзално решење за побољшање менталног здравља.
Питања у клиничкој примени медитације
Међутим, када се било која пракса разматра за клиничку или медицинску употребу, постављају се важна питања: колико је времена или „дозе“ потребно да би се добиле користи? И једнако важно – могу ли постојати негативни или нежељени ефекти?
„Ово је тип истраживања које се спроводи на самом почетку развоја било ког новог терапијског програма,“ рекао је Николас Ван Дам, психолог са Универзитета у Мелбурну. „А из разних комплексних разлога, када је реч о програмима пажљиве свесности (mindfulness), то једноставно није урађено.“
Потенцијални ризици и негативна искуства
С временом су научници открили да, иако медитација може бити корисна за многе, она није без ризика. Неки људи доживљавају негативне реакције као што су напади панике, повратак трауматичних сећања (повезаних са ПТСП-ом), или у тежим случајевима осећај деперсонализације и дисоцијације.
Ипак, научни налази о томе колико се ови ефекти често јављају значајно варирају. Поједине студије тврде да само око 1% медитаната има нежељене ефекте (Wong et al., 2018), док друге наводе да тај број може достићи чак две трећине (Britton et al., 2021).
Нова студија у потрази за јаснијом сликом
Да би боље разумели ова неслагања, Ван Дам је предводио студију објављену у часопису Clinical Psychological Science, која је истраживала колико често медитанти доживљавају нежељене ефекте и који фактори их могу повећати.
Истраживачи су ангажовали скоро 900 одраслих из САД-а. Користећи податке америчког Центра за контролу и превенцију болести, оформили су узорак који одражава структуру типичне националне популације медитаната. Обухваћени су практичари различитих нивоа искуства – од почетника до веома искусних.
Методологија: како се испитују „споредни ефекти“?
Ван Дам је истакао да „ђаво лежи у детаљима“ – начин на који се пита о нежељеним ефектима значајно утиче на резултате. Често се користи отворено питање, односно спонтано пријављивање, али људи понекад не знају да ли се њихово искуство рачуна као негативно.
Зато је у овој студији коришћен списак од 30 потенцијалних нежељених ефеката. Учесници су оцењивали интензитет, да ли је ефекат био позитиван или негативан, и да ли је утицао на њихово свакодневно функционисање.
Резултати студије
Студија је показала да је скоро 60% медитаната у САД-у искусило бар један нежељени ефекат са списка (нпр. осећај анксиозности, одвојености од тела…). Око 30% је пријавило ефекте који су били изазовни или узнемирујући, а 9% је имало симптоме који су довели до функционалног оштећења.
Особе које су имале свежа искуства психолошке узнемирености (у последњих 30 дана пре медитације) имале су већу вероватноћу за негативне ефекте. Такође, учесници који су похађали интензивне медитационе ретрите (манастирско или повучено окружење) чешће су имали нежељене ефекте са функционалним последицама.
Свесност, а не страх
Ипак, истраживачи наглашавају да циљ није да људе уплаше или обесхрабре.
„Наш закључак није да би људи требало да се плаше или избегавају медитацију. Мислимо да је важно да се обезбеди информисани пристанак,“ каже Ван Дам.
Као и код других терапија или медицинских захвата, важно је да практиканти знају шта могу да очекују. Неудобност током медитације није нужно лоша – али ако она ремети свакодневни живот, то је знак упозорења.
„Ове праксе нису за свакога,“ каже он. „Ако некоме не пријају, то не значи да нешто ради погрешно – можда једноставно није добра метода за ту особу.“
