Према досадашњим истраживањима, све више индиција упућује на то да популација човечје рибице која настањује подземне воде Уне, Сане и подручја Грмеча заправо представља нову врсту, која би, уколико научна истраживања то потврде, могла понети име управо по овом крају.
То је за Мондо рекао биолог Душан Јелић, један од учесника овогодишње Седмице науке на Уни, током које више од 70 научника из различитих европских земаља истражује биодиверзитет слива Уне.
Екипа Монда имала је прилику да присуствује Јелићевом зарону на локалитету Црна рука, крашком извору и једној од најдубљих тачака на Уни. Током истраживања, научници су дошли до неколико значајних открића.
„На Црном језеру успели смо да потврдимо присуство једне врсте рачића. Реч је о највећем рачићу који живи у пећинским системима Динарида, из рода Спхаеромидес. До сада није било довољно примерака за научни опис врсте, а током Седмице науке пронашли смо неколико јединки на основу којих ће она највероватније бити описана“, рекао је Јелић.
Посебно важним сматра проналазак више локалитета са стабилним популацијама човечје рибице, једне од најзначајнијих подземних врста у Европи.
„Подручје Уне, Сане и ширег простора око Грмеча представља једну од најврједнијих популација ове врсте у целом њеном ареалу распрострањености“, истакао је он.
На питање зашто је Уну важно заштитити, Јелић даје једноставан одговор.
„Зато што је јединствена“.
Како појашњава, реч је о простору изузетне биолошке разноврсности који је значајан далеко изван граница Босне и Херцеговине.
„Некоме ко овде живи можда се не чини толико посебном, али посматрано у ширем контексту, Уна је јединствена и на европском и на светском нивоу. Овде се развила специфична биодиверзитетска заједница у континенталном подручју која истовремено има бројне карактеристике медитеранске фауне. То указује да је некада постојао природни коридор којим су поједине врсте доспеле у ова подручја“, рекао је Јелић.
Осим подземног света, изузетно је значајна и популација младице у Уни и Сани.
„Према досадашњим истраживањима и извештајима о стању младице у Европи, овде се налази једна од највећих и најврједнијих популација ове врсте. Зато је неопходно спречити било какву девастацију станишта и усмерити напоре на њену заштиту“, упозорава биолог.
Као највеће претње издваја људски фактор. Током истраживања наилазили су на различите врсте отпада, па чак и на остатке минско-експлозивних средстава.
„Људски притисак на овај простор је велики и потребно га је смањивати како би се очувала природна станишта. Посебно су важни седрени слапови и баријере, пећински системи повезани с реком и изузетно чиста вода која из подземља излази готово нетакнута. На нама је да такав систем сачувамо“, каже Јелић.
Истражујући подземне токове, научници су забележили и низ необичних појава. Једна од њих управо је на локалитету Црна рука.
„Снага воде која избија из подземља је огромна. Улаз у пећину је потпуно испран и свијетао, готово као да је избељен. Међутим, чим се уђе дубље, стене постају потпуно црне због бактеријског слоја који их прекрива. Управо због тога овај локалитет носи назив Црна рука“, објашњава он.
Посебно га је импресионирала и бројност пећинских шкољки у пећинама код Лушци Паланке.
„Њих је било толико да се практично ходало преко слојева шкољки. То показује колико је подземни систем велик и колико воде складишти. Управо из таквих система напајају се извори попут Крушнице, Клокота и Црног врела“, рекао је.
Ипак, када говори о свом најзанимљивијем открићу, Јелић се поново враћа човечјој рибици.
„Све указује да популација човечје рибице која живи на овом подручју није врста Протеус ангуинус какву данас познајемо. Врло је могуће да је реч о новој врсти везаној искључиво за подручје Крајине. Уколико се то потврди, добиће и своје научно име. Вероватно ‘Протеус Крајина’ или тако нешто“, рекао је Јелић.
Управо би то могло бити једно од најзначајнијих открића овогодишње Седмице науке на Уни – да подземни свет Крајине крије врсту која до сада није била позната науци.
Седмицу науке на Уни организује међународна организација Riverwatch у оквиру кампање Сачувајмо плаво срце Европе у сарадњи са локалним партнерима Центар за животну средину и Act – Фондација Атеље за друштвене промене.
