Међународни тим из компаније Multivers Computing успео је да оствари историјски подвиг.
Научници су повезали постојећи модел вештачке интелигенције са суперпроводљивим квантним рачунаром компаније IBM и натерали га да тачно одговори на сложена питања која су за његову класичну верзију била нерешива.
Ово истраживање представља прву успешну демонстрацију такозваног „квантног побољшања“ на већ постојећем, масовном AI моделу који се користи у реалном свету.
Главни проблем модерних система, као што су ChatGPT или Claude, јесте то што њихово обучавање захтева огромну количину ресурса. На пример, процењује се да GPT-5.5 модел има између два и пет билиона параметара. Што је модел паметнији, то му треба више параметара, а самим тим и огромна физичка инфраструктура и дата-центри који троше изузетно велике количине струје.
Научници су одлучили да тестирају алтернативу и експериментисали су на Метаином моделу Llama 3.1 8B (који има 8 милијарди параметара).
Уместо да вештачки повећавају модел и пуне му меморију, они су у њега убацили специјалне математичке матрице, односно квантне адаптере (CUA). Када су овај хибридни систем покренули на моћном 156-кубитном процесору IBM Quantum System Two, догодило се нешто невероватно.
Са додатком од свега 6.000 ситних параметара (што је занемарљив скок од 0,000075%), перплексност (PPL) модела смањена је за 1,4%.
Перплексност је кључна метрика у свету вештачке интелигенције која мери способност алгоритма да погоди следећу реч у реченици. Што је PPL нижи, то је AI стабилнији. Висок PPL значи да модел почиње да „халуцинира“ и даје потпуно бизарне и неповезане одговоре.
Квантно оснажени модел је одмах показао надмоћ у пракси. На тесту из астрономије, класичан Llama модел је нетачно тврдио да само Сатурн има планетарне прстенове. Квантно унапређени модел је из прве тачно препознао све Јовијанске планете са прстеновима. Сличан успех поновио се и на сложеном питању из генетике и биологије, где је „обична“ вештачка интелигенција заказала, а квантна дала тачан одговор, преноси Live Science.
Највећа препрека у овом историјском експерименту био је космички и земаљски шум (зрачења Wi-Fi мрежа, телефона, па чак и магнетно поље Земље) који лако квари осетљиве прорачуне у кубитима. Ипак, научници су доказали да је хибридни модел одржив и да успешно неутралише грешке.
Крајњи циљ овог правца истраживања јесте достизање „квантне предности“ — момента када ће AI системи покретани квантним чиповима постати толико напредни да ће моћи да решавају проблеме о којима класични суперрачунари данашњице не могу ни да сањају.
