Редовно служење војног рока могло би да почне 1. марта следеће године, најавио је председник Србије Александар Вучић, док је министар одбране Братислав Гашић претходно поручио да ће служења војног рока почети у децембру ове или у марту 2027. године и да је обезбеђено 90 посто услова за обавезан војни рок.
Вучић је прецизирао како је реално „да се све обавезе које се тичу регрутних листа заврше до септембра или октобра ове године а од онда од 1. марта кренемо са војним роком“ и додао да ће војни рок трајати 75 дана, што је, према његовом мишљењу, „дечија игра у односу на 365 дана колико је то било раније“.
Председник је додао да ће се посебно подстицати изградња касарни у пограничним деловима земље, чиме ће се снажити и те локалне самоуправе, док ће држава поновним служењем војног рока бити снажнија.
Став Министарства одбране и услови за почетак
Гашић је објаснио да почетак служења војног рока зависи од међународних околности, тачније од ширег „безбедносног и геополитичког контекста“. Он је рекао да су службе „припремиле сва подзаконска акта“, али да се чека „када ћемо да уђемо у Народну Скупштину и да бранимо закон“.
„Војска својим капацитетом може да буде спремна за почетак служења војног рока отприлике крајем ове године или почетком следеће године, да у 100 одсто будемо спремни у свему“, рекао је Братислав Гашић за Блиц.
Министар одбране је истакао да се „у овом тренутку малтене у читавој Европи враћа служење војног рока“ јер су претходне организације европских војски показале као неспремне како би одговориле на све изазове.
Безбедносни контекст и потреба за обуком
Када тензије у свету расту, а мање земље почну да осећају притисак, намеће се потреба да се ради на сопственим војним капацитетима, али не само у домену оруђа и оружја, већ и ваљане обуке људства. Четрнаест генерација у Србији није прошло основну војну обуку од када је обавезно служење војног рока суспендовано.
На крају дана, нову опрему и модерно наоружање које Србија набавља треба неко да зна да користи, макар док државе на бојно поље не почну да шаљу наоружане роботе.
Политички контекст и одлагања
Давно је прошла 2017. година, када је власт у јавности почела да пушта „пробне балоне“ о могућем повратку служења војске, чисто како би видела како ће грађани реаговати.
Тек септембра 2024. године председник Александар Вучић потписао је сагласност за повратак обавезног служења војног рока. Међутим, онда се догодио први новембар и погибија шеснаест људи под надстрешницом у Новом Саду.
Услед таласа друштвеног незадовољства који су претежно изнели млађи људи, власт је оценила да није добар моменат да упути прве позиве за армију.
Тензије у земљи и данас постоје, али су оне неупоредиво мање у поређењу са 2025. годином. Али није се само то променило, већ и међународне околности, које су једном великом рату (у Украјини) и светском безбедносном проблему додале најмање још један – онај на Блиском истоку.
Међународне и унутрашње околности
Војни аналитичар Александар Радић каже за НИН да је прво у Србији тема војног рока отворена 2017. године, а да је Хрватска престигла Србију у припремама, иако је код њих питање враћања војног рока отворено касније.
Према његовим речима, не постоје међународне околности од којих зависи почетак служења војног рока у Србији, већ је то „пребацивање лопте“ јер, према његовом мишљењу, постоје само унутрашње околности. Радић сматра да је Србија могла да уведе служење војног рока још 2017. године.
Према његовој оцени, власт до сада то није учинила због тога што се суочила са масовним протестима и са реалним проблемом – чињеницом да позивају на служење војног рока младу генерацију која је највећим делом учествовала у протестима. Када је реч о унутрашњим препрекама, Радић сматра да је једна од њих и то што се очекују парламентарни избори.
„Један од најважнијих разлога зашто је пролонгирано увођење војног рока је био праћење става јавног мњења. Одувек је постојао неки став ‘хајде да сачекамо, хајде да одложимо'“, сматра Радић.
Он подсећа на изјаву председника Александра Вучића из септембра 2024. године да је све завршено и да је договорено да се почне са служењем војног рока. Међутим, додаје Радић, док се чекало да се прописи који се односе на служење војног рока проследе Народној скупштини – десио се први новембар.
Дужина војног рока и дилеме
Он сматра да је 75 дана прекратак војни рок, али се нада да је заправо план у сенци да се постепено повећава његово трајање. Према Радићевом суду, то је минимум обуке који омогућава испуњавање форме. Међутим, наш саговорник сматра да стварно решење проблема попуне војске и оспособљавања захтева дужи војни рок.
„Неко искуствено време је, показало се, шест месеци. Оптимално би било девет месеци“, предочава Радић.
Термини и практични изазови
Од два термина које власт помиње за почетак служења војног рока, март је технички изводљивији, сматра Иван Милетић, стручњак из области одбране и безбедности. Он објашњава за НИН да су за почетак служења војног рока у децембру најгори могући временски услови и обука не може да се спроведе као што може у марту.
„Рецимо, смрзне се земља, не можете да копате ровове, не можете да радите одређене активности напољу… Не можете да правите полигон са препрекама због леда… Реално гледано, служење у децембру може се почети ако баш мора…
Али ја као неко ко је служио војску и ко се разуме у војни систем, мислим да је боље направити одличне припреме током зимског периода, када и онако има доста празника“, наводи Милетић.
Он такође указује да током зимског периода има доста празника, што значи да би у 75 дана трајања војног рока имали и Нову годину, Божић и Српску нову годину. Милетић зато сматра да је непотребно журити у децембру.
„Боље је да се што боље уради припрема објеката. Објекти су заиста у врло лошем стању, јер се у њих није инвестирало, јер није било потребе за војним роком. А објекти су оно што чини задовољног и здравог војника првенствено.
Друга ствар коју људи забораве су колективни услови смештаја. У току зиме имамо и сезону грипа. Ево ја се рецимо сећам, када смо ми били у војсци, била је сезона грипа. Две недеље смо само били болесни, да будем искрен, тако да се ништа није дешавало“, скреће пажњу Милетић.
С тим у вези, наш саговорник сматра да је за почетак служења војног рока март много бољи период, јер су тада много бољи временски услови, војничка обука може да се у потпуности спроведе онако како је то потребно, а нема толико ни празника.
„И официри и војска могу да буду спремни у марту да у пуном опсегу, на адекватан начин, спроведу тај почетак који је најризичнији, јер се дуго није спроводио систем обуке, сем врло у малом обиму, за ове који су на добровољном служењу војног рока“, закључује Милетић.
Ко ће бити позван и како ће изгледати обука?
Како је НИН раније писао, у војску би требало да буду позвани мушкарци од 18 до 30 година, а годишње би обуку требало да заврши око 20.000 младића. Обука би требала да траје 75 дана.
Како је раније објаснио начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић, првих тридесет дана будући војници учили би одређену врсту гађања, других тридесет било би резервисано за тактичку обуку, а последњих петнаест дана би се оставило за обуку у теренским, то јест логорским условима.
Онима који су запослени а стигне им позив за војску, радни однос би требало да мирује, а они би примали накнаду зараде у висини њихове просечне плате у последњих годину дана.
Како то изгледа у Хрватској?
Обавезно служење војног рока које траје два месеца почело је деветог марта у суседној Хрватској. Војска је обавезна за мушкарце од 19 до 29 година, док жене могу да служе војску уколико то желе.
Они који осећају такозвани „приговор савести“ војску могу да служе у цивилу. Према писању медија, регрути ће за време служења војске у Хрватској примати месечну накнаду од 1.100 евра.
