Током прва четири дана, на повечерју се чита Велики покајни канон Светог Андреја Критског. У овом канону све песме су покајног карактера. После сваког стиха ове службе пева се: Помилуј ме, Боже, помилуј ме…, када се врше велике или земне метаније. Ова служба има, такође, изразито саборни карактер јер наше лично покајање и молитва Богу узрастају у заједничку покајну молитву, прожимајући се са молитвама свих оних са којима смо се, претходног дана, током прашчалног вечерњег, измирили и опростили.
Почетак: Велики канон
Као почетак Поста, његово проглашење, „штимовање“ иза кога почиње „мелодија“, јесте велики покајни Канон Св. Андреја Критског. Раздељен је на четири дела, чита се на Великом повечерју прва четири дана Великог поста. Најбоље се може описати као покајни плач који нам доводи у свест размер и дубину греха, који потреса душу очајем, кајањем и надом. Св. Андреј Критски је са посебном вештином проткао велике библијске теме – Адама и Еву, Рај и пакао, патријарха Ноја и потоп, Давида, обећану земљу и, најзад, Христа и Цркву – са исповедањем греха и покајањем. Догађаји из библијске историје се откривају као догађаји мога живота, дела Божија у прошлости као дела која се тичу мене и мога спасења, трагедија греха и издаја – као моја лична трагедија. Мој живот ми се показује као део велике свеобухватне борбе између Бога и силатаме, које бунтују против Њега. /…/
Култура у којој живимо и која формира наше погледе, у ствари искључује појам греха. /…/ Из овог разлога, „модеран“ човек и кад исповеда своје грехе, он се у ствари не каје. Зависно од његовог поимања религије, он или формално набраја своје формалне преступе и формална правила, или дели своје „проблеме“ са исповедником, очекујући од религије некакав терапеутски поступак који ће га поново усрећити и успокојити. /…/ Није довољно да се каже: „Згрешио сам“. ово исповедање добија свој значај и делотворност једино онда ако је грех схваћен и доживљен у свој својој дубини и туги.
Баш у томе и јесте функција и сврха Великог канона да нам открије грех не дефиницијом и набрајањем, већ дубоким размишљањем о великој библијској причи, која је заиста прича греха, покајања и праштања…
Свети Андреј
Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору.
Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше”. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.
Ево само неких за пример: „Од куда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но ти као милостив даруј ми опроштај грехова. Похитај жалосна душо, заједно са телом твојим, исповеди се Творцу свих, окани се досадашњег безумља и принеси Богу сузе покајања. Из раја Адам беше протеран, јер не одржа Твоју једину заповест Господе. И ја страдам што увек одбацујем спасоносне речи”. После сваког тропара пева се „Помилуј ме Боже, помлиуј ме”
