Високи војни званичници Грчке, Израела и Кипра разматрају формирање заједничких снага за брзо реаговање у источном Медитерану.
Према извештајима грчких медија средином децембра 2025. године, вођени су разговори који су оцењени као истраживачки, а не као доношење конкретних политичких одлука. Они се поклапају са интензивираним трилатералним консултацијама, укључујући недавне и најављене војне и политичке састанке на високом нивоу.
Појава концепта бригадног нивоа
Како је 17. децембра 2025. објавио лист Та Неа, високи званичници одбране Грчке, Израела и Републике Кипар разматрају изводљивост формирања заједничке јединице за брзо реаговање на нивоу бригаде.
Концепт о коме се расправља предвиђа снаге од око 2.500 припадника, при чему би Грчка и Израел дале по приближно 1.000 војника, а Кипар око 500.
Снага би била осмишљена за брзо распоређивање, а не као стално базирана формација. Званичници које цитирају грчки медији описују је као флексибилну структуру способну да делује на копну, у ваздуху и на мору као одговор на новонастале кризе у источном Медитерану.
Ваздушне и поморске компоненте
Поред копнених снага, предлог укључује значајну ваздушну и поморску подршку. Грчко и израелско ратно ваздухопловство би, свака страна понаособ, обезбедили по једну наменску ескадрилу за ваздушно покривање, надзор и ударне способности.
Поморске компоненте би подразумевале стално присуство грчких површинских борбених бродова и подморница, уз израелске корвете класе „Саар 6“ и подморнице.
Као потенцијалне оперативне тачке помињу се Родос и Карпатос у Грчкој, сам Кипар, као и базе у Израелу. Ове локације би омогућиле покривање широких поморских подручја и брз одговор на инциденте који угрожавају поморске путеве или приобалну инфраструктуру.
Заштита инфраструктуре и одвраћање
Једна од кључних мисија наведена у извештајима јесте заштита критичне подводне инфраструктуре. То укључује енергетске гасоводе и електроенергетске интерконекторе, као што је „Great Sea Interconnector“, као и подморске комуникационе каблове који се све више посматрају као рањива стратешка средства.
Планери из Грчке, Кипра и Израела, како се наводи, виде ову снагу и као механизам одвраћања и брзог реаговања на претње поморском поретку. Израелски безбедносни аналитичар Шаи Гал, цитиран у медијским извештајима, описао је ову идеју као „савез против никога“, наглашавајући њен одбрамбени карактер, иако она унапређује спремност и координацију.
Регионални контекст и ограничења
Ове расправе се одвијају у контексту трајних тензија са Турском у вези са поморским границама, истраживањем енергетских ресурса и војним присуством у источном Медитерану.
Грчки и кипарски званичници већ дуго критикују турску доктрину „Плаве домовине“ и поморске активности у близини Кипра, док Анкара тврди да оваква трилатерална сарадња доприноси милитаризацији региона.
