Arktik se zagreva najmanje tri puta brže od ostatka planete, što dovodi do porasta nivoa mora i povećava rizik od ekstremnih vremenskih uslova u Evropi.
Dok neki naučnici tvrde da je dobrodošao svaki napor kako bi se sprečio klimatski slom, drugi upozoravaju na opasnosti tehnoloških rešenja.
Planovi za spasavanje polarnog leda i „popravku“ klime uz pomoć tehnologije predstavljaju „pogrešnu“ distrakciju od hitne potrebe za smanjenjem emisija staklenih gasova, navodi se u novoj naučnoj proceni koja je ponovo podstakla raspravu o takozvanom geoinženjeringu.
„Privlačan predlog, ali uopšte ne drži vodu“
Profesor Martin Zigert, glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru, izjavio je za „Skaj njuz“ da je korišćenje tehnologije za rešavanje problema „lažno obećanje“. Pregledom predloga, poput odbijanja sunčeve svetlosti ili postavljanja barijera protiv tople morske vode, zaključeno je da su takve metode preskupe, teško sprovodive u velikom obimu i mogle bi doneti više štete nego koristi.
„To je privlačan predlog, ali uopšte ne drži vodu“, rekao je Zigert. „Zapravo je prilično opasno jer bi se neki ljudi mogli osloniti na to kao način da izleče planetu, ali mi jednostavno ne mislimo da je to održivo.“
Izveštaj je objavljen u časopisu „Frontiers in Sajens“ (Frontiers in Science) i analizirao je tehnike poput raspršivanja čestica u atmosferu, postavljanja barijera na morsko dno ili dodavanja hranljivih materija u okeane. Zaključak je da su sve metode nedokazane i mogu imati nepredvidive posledice na okolinu.
„Ono što možemo da učinimo da spasemo polarne regione jeste da smanjimo emisije staklenih gasova na neto nulu u narednih tridesetak godina. To će pomoći našim polarnim regionima i sigurno će pomoći planeti“, dodao je profesor Zigert.
Prvi testovi ipak kreću
S druge strane, britanski naučnici sa Univerziteta u Kembridžu pripremaju se da ove zime sprovedu jedno od prvih ispitivanja geoinženjeringa na Arktiku, tvrdeći da se nijedna ideja ne sme isključiti. Planiraju da koriste pumpe za poplavljivanje površine plutajućeg leda smrznutom morskom vodom, u nadi da će led postati deblji i otporniji na letnje otapanje.
Šon Ficdžerald, direktor Univerzitetskog centra za popravku klime, ističe da se tehnologija mora testirati:
„Ako to ostavimo 20 godina i klimatske promene se nastave, a mi nismo uradili svoj domaći zadatak i razmislili o potencijalnim opcijama, onda ćemo biti u užasnoj situaciji. Dugujemo budućim generacijama da ih opremimo s više znanja o ovome.“
Projekat finansira vladina Agencija za napredna istraživanja i izume (ARIA). Plan je da se postave četiri pumpe na kvadratni kilometar morskog leda, ali dugoročna vizija uključuje čak milion pumpi koje bi pokrile 10 odsto arktičkog leda.
„Nema malih brojeva kada je reč o borbi protiv klimatskih promena“, zaključio je doktor Ficdžerald.
