Često se pitamo zašto Biblija ne objašnjava sve što nauka danas istražuje – svemir, fizičke zakone, životinje ili tajne ljudskog tela. Odgovor je jednostavan: Sveto Pismo nije priručnik za fiziku ili biologiju. Ono je udžbenik života – namenjen čoveku koji traži spasenje i koji treba da razume šta je najvažnije u svetu punom nesigurnosti.
Apostol Pavle kaže: „Sva tvar zajedno stenje i muči se u porođajnim mukama do sada, ali ne uzalud – već u nadi da će učestvovati u blagoslovenoj sudbini čoveka iskupljenog od greha“ (Rim. 8:22).
Ovaj stih nam otkriva da čovek nije odvojen od stvorenog sveta. Cela tvorevina čeka preobražaj, jer je njena sudbina povezana sa sudbinom čoveka. Čak i najmanja duša, najsitnija životinja i najkrupniji kosmički sistem imaju svoj smisao u Božijem planu.
Prorok Isaija opisuje novo doba u kome zveri žive u miru: „Vuk će živeti s jagnjetom…“ (Is. 11:6–7) Apostol Pavle nas podseća da će se cela tvorevina osloboditi robovanja propadljivosti (Rim. 8:21–22). Životinje dele sudbinu tvorevine – njihov život ima značaj u Božijem planu, a u preobraženoj večnosti sigurno će im biti mesto.
Čovek: Od čuvara do rušitelja tvorevine
Bog je čoveku od početka poverio ulogu čuvara i domaćina zemaljske kugle. Čovek je stvoren po slici i prilici Božjoj (Post. 1:27), što ga čini ne samo delom tvorevine, već i njenim odgovornim predstavnikom. Međutim, u našoj savremenoj istoriji izgubili smo tu ulogu. Postavili smo se kao gospodari svih ostalih stvorenja, ignorišući njihovo pravo na postojanje.
Za nas, voda, šume i životinje postale su samo resursi za ljudsko blagostanje. Nekontrolisano uništavamo prirodu, zaboravljajući da svaki čin ima svoju posledicu. Ovakva moralna degradacija dovela je do toga da se čovek ponaša kao varvarin prema prirodi, što je u velikoj meri uzrok klimatskih promena i katastrofa koje danas svedočimo.
Pokajanje pred stvaranjem
U Svetom Pismu, Bog poziva na pokajanje i promenu srca. Danas smo pozvani da razmišljamo o pokajanju pred svim stvaranjem. Dan stvaranja, koji nas podseća na našu odgovornost prema živoj planeti, poziva nas da tražimo oproštaj ne samo od Boga, već i od životinja i prirode.
Drevni ljudi bili su bliži osećaju jedinstva sa stvaranjem i duboko su osećali odgovornost za patnju koju nanose. Mi, savremeni ljudi, zaboravili smo na ovu dužnost i udaljili se od tog osećaja zajedništva.
Stvaranje svemira i čudo trenutka
Nauka nam govori da je svemir nastao u prvom deliću sekunde, u vremenu koje nazivamo plankovsko vreme. To je neverovatno kratak trenutak, oko 10 na -⁴³ sekunde. Da bismo to bolje razumeli, zamislite da nam jedna sekunda traje 100 godina. Čak i tada, plankovsko vreme je toliko kratko da ga naš um ne može ni zamisliti, jer bi u njemu stvaranje stveta trajalo kao jedan treptaj oka. U tom trenutku, ni iz čega su nastali sva materija, energija, prostor i vreme, u eksploziji koja je stvorila sve što danas vidimo.
Sveto Pismo opisuje početak sveta ovako: „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (Post. 1:1)
Nauka možda može da kaže koliko je trajalo, ali tek Biblija otkriva Ko i zašto. Sve što postoji ima smisao, jer Bog nije stvorio da bi uništavao, već da bi davao život.
Apostol Pavle dodaje: „Sve Pismo je Bogom nadahnuto i korisno za pouku, za prekor, za ispravljanje i za vaspitanje u pravednosti“ (2. Tim. 3:16)
Život, ljubav i večnost svih stvorenja
Sva stvorena bića imaju svoju vrednost u Božijem planu. Životinje nemaju greh, ali imaju dušu i osećanja. Bog ih ne zaboravlja. Čak i najsitniji delovi prirode učestvuju u čudu života. Prorok Isaija nam ostavlja viziju mira: „Pas će ležati kraj jagnjeta, lav će pasi s tovljenikom, i dete će igrati pored zmijskog gnezda…“ (Is. 11:6–8)
Pitanje večnog života životinja i smisla njihove patnje ostaje duboko. Bog nije stvorio ništa besmisleno, a prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Teofana Zatvornika, sve stvorenje učestvuje u Božjem planu. Sva tvar stenje u „porođajnim mukama“ (Rim. 8:21–22) sa nadom da će učestvovati u blagoslovenoj budućnosti. Sve što je izvedeno iz nebića imaće mesto u večnosti.
Svaki cvet, svaka reka, svaka zvezda svedoče o Božijoj ljubavi. I samo nam Biblija otkriva smisao.
Račun za svaki bol
Biblija nas uči da je sve stvoreno za život i ljubav. Ona nije priručnik za fiziku, ali nam otkriva suštinu: sve što Bog stvori ima smisao i vrednost, ništa nije stvoreno da bi bilo uništeno.
Živeti po veri znači poštovati svaki deo Božje tvorevine i biti njen čuvar. Moramo naučiti da živimo ispravno sa svim stvorenjima ovde i sada, jer ćemo polagati račun za svaki bol koji nanesemo prirodi i životinjama. Naša odgovornost se proteže na sve – Boga, bližnje, samog sebe i celo stvaranje.
Nada i radost iz Svetog Pisma nas podsećaju: ništa od stvorenog neće biti izgubljeno. Sve je stvoreno za večnost.
„Ljude i stoku spasavaš, Gospode“ (Ps. 36:7)
Za Fondaciju Prijatelj Božiji: mr Aleksandar Đorđević
