Често се питамо зашто Библија не објашњава све што наука данас истражује – свемир, физичке законе, животиње или тајне људског тела. Одговор је једноставан: Свето Писмо није приручник за физику или биологију. Оно је уџбеник живота – намењен човеку који тражи спасење и који треба да разуме шта је најважније у свету пуном несигурности.
Апостол Павле каже: „Сва твар заједно стење и мучи се у порођајним мукама до сада, али не узалуд – већ у нади да ће учествовати у благословеној судбини човека искупљеног од греха“ (Рим. 8:22).
Овај стих нам открива да човек није одвојен од створеног света. Цела творевина чека преображај, јер је њена судбина повезана са судбином човека. Чак и најмања душа, најситнија животиња и најкрупнији космички систем имају свој смисао у Божијем плану.
Пророк Исаија описује ново доба у коме звери живе у миру: „Вук ће живети с јагњетом…“ (Ис. 11:6–7) Апостол Павле нас подсећа да ће се цела творевина ослободити робовања пропадљивости (Рим. 8:21–22). Животиње деле судбину творевине – њихов живот има значај у Божијем плану, а у преображеној вечности сигурно ће им бити место.
Човек: Од чувара до рушитеља творевине
Бог је човеку од почетка поверио улогу чувара и домаћина земаљске кугле. Човек је створен по слици и прилици Божјој (Пост. 1:27), што га чини не само делом творевине, већ и њеним одговорним представником. Међутим, у нашој савременој историји изгубили смо ту улогу. Поставили смо се као господари свих осталих створења, игноришући њихово право на постојање.
За нас, вода, шуме и животиње постале су само ресурси за људско благостање. Неконтролисано уништавамо природу, заборављајући да сваки чин има своју последицу. Оваква морална деградација довела је до тога да се човек понаша као варварин према природи, што је у великој мери узрок климатских промена и катастрофа које данас сведочимо.
Покајање пред стварањем
У Светом Писму, Бог позива на покајање и промену срца. Данас смо позвани да размишљамо о покајању пред свим стварањем. Дан стварања, који нас подсећа на нашу одговорност према живој планети, позива нас да тражимо опроштај не само од Бога, већ и од животиња и природе.
Древни људи били су ближи осећају јединства са стварањем и дубоко су осећали одговорност за патњу коју наносе. Ми, савремени људи, заборавили смо на ову дужност и удаљили се од тог осећаја заједништва.
Стварање свемира и чудо тренутка
Наука нам говори да је свемир настао у првом делићу секунде, у времену које називамо планковско време. То је невероватно кратак тренутак, око 10 на -⁴³ секунде. Да бисмо то боље разумели, замислите да нам једна секунда траје 100 година. Чак и тада, планковско време је толико кратко да га наш ум не може ни замислити, јер би у њему стварање ствета трајало као један трептај ока. У том тренутку, ни из чега су настали сва материја, енергија, простор и време, у експлозији која је створила све што данас видимо.
Свето Писмо описује почетак света овако: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост. 1:1)
Наука можда може да каже колико је трајало, али тек Библија открива Ко и зашто. Све што постоји има смисао, јер Бог није створио да би уништавао, већ да би давао живот.
Апостол Павле додаје: „Све Писмо је Богом надахнуто и корисно за поуку, за прекор, за исправљање и за васпитање у праведности“ (2. Тим. 3:16)
Живот, љубав и вечност свих створења
Сва створена бића имају своју вредност у Божијем плану. Животиње немају грех, али имају душу и осећања. Бог их не заборавља. Чак и најситнији делови природе учествују у чуду живота. Пророк Исаија нам оставља визију мира: „Пас ће лежати крај јагњета, лав ће паси с товљеником, и дете ће играти поред змијског гнезда…“ (Ис. 11:6–8)
Питање вечног живота животиња и смисла њихове патње остаје дубоко. Бог није створио ништа бесмислено, а према речима Светог Јована Златоустог и Светог Теофана Затворника, све створење учествује у Божјем плану. Сва твар стење у „порођајним мукама“ (Рим. 8:21–22) са надом да ће учествовати у благословеној будућности. Све што је изведено из небића имаће место у вечности.
Сваки цвет, свака река, свака звезда сведоче о Божијој љубави. И само нам Библија открива смисао.
Рачун за сваки бол
Библија нас учи да је све створено за живот и љубав. Она није приручник за физику, али нам открива суштину: све што Бог створи има смисао и вредност, ништа није створено да би било уништено.
Живети по вери значи поштовати сваки део Божје творевине и бити њен чувар. Морамо научити да живимо исправно са свим створењима овде и сада, јер ћемо полагати рачун за сваки бол који нанесемо природи и животињама. Наша одговорност се протеже на све – Бога, ближње, самог себе и цело стварање.
Нада и радост из Светог Писма нас подсећају: ништа од створеног неће бити изгубљено. Све је створено за вечност.
„Људе и стоку спасаваш, Господе“ (Пс. 36:7)
За Фондацију Пријатељ Божији: мр Александар Ђорђевић
