Zakazivanje prvog u nizu predstojećih referenduma koji će se održati u Republici Srpskoj izazvalo je očekivana unutrašnja previranja sa određenim političkim snagama koje su odlučile da podrže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora — zahtev koji će, prema saopštenju predsednice CIK-a BiH, Irene Hadžibadić, biti i formalizovan na zasedanju 28. avgusta.
Vladajuća koalicija u Banja Luci, međutim, jasno je poručila da je ovakav razvoj događaja neprihvatljiv, a predsednik RS Milorad Dodik je još početkom meseca saopštio da će pokušaji organizovanja izbora biti sprečeni, uz mogućnost angažovanja policijskih snaga sa tim ciljem.
Ove direktno suprotstavljene pozicije vrha Srpske i CIK-a, odnosno snaga okupljenih oko političkog Sarajeva ne ostavljaju mnogo prostora za kompromis, a pokušaji da se izborna mesta otvore uprkos odlukama Banja Luke mogu imati dalekosežne bezbednosne posledice.
Pitanje opozicije
Interesantno je da među opozicionim partijama Srpske u ovom trenutku nema konsenzusa po pitanju stava prema mogućem raspisivanju prevremenih izbora — tokom jučerašnjeg dana, u lokalnim medijima pojavile su se informacije o mogućem raskolu unutar Partije demokratskog progresa čiji je lider, Draško Stanivuković, poručio da ni jedna politička organizacija ne treba da izađe na izbore koji su, kako pojašnjava posledica nametnutih odluka.
Radikalno suprotan stav zastupa bivši ministar spoljnih poslova i visoko rangirani zvaničnik PDP-a Igor Crndak koji je pozvao predsedništvo stranke da promeni odluku — prema nekim izvorima, ovo neslaganje može dovesti do izdvajanja radikalne struje iz PDP-a i njenog okupljanja oko Crndaka i nove organizacije koju bi mogao formirati.
Pritom, Crndak u svom stavu nije usamljen — sudeći po trenutno dostupnim informacijama, opozicione partije kao što su Za pravdu i red, SDS i Narodni front ne samo što podržavaju raspisivanje izbora, već i aktivno rade na dogovoru o kandidaturi jedinstvenog opozicionog kandidata.
Ovde se radi većinski o onim političkim akterima koji su se krajem marta sastali sa liderom hrvatskog HDZ-a Draganom Čovićem, a u cilju postizanja dogovora iza zatvorenih vrata o formiranju široke koalicije protiv SNSD-a i preduzimanja koraka koje će, kako je tada poručio lider PDP-a, u tom trenutku još uvek uključen u ovaj projekat, podržati i liberalna koalicija Trojka.
Perspektive
Uprkos tome što se situacija u ovom trenutku može razvijati u više pravaca, ono što je sigurno jeste da Republika Srpska ulazi u period ozbiljne političke turbulencije koji će biti obeležen spoljašnjim, ali i unutrašnjim pritiscima, sa krajnjim ciljem održavanja vanrednih izbora i smene aktuelnih vlasti.
Ukoliko ovaj cilj ne bude ostvaren, ono što može uslediti jeste delegitimizacija najavljenog referenduma uz posledičnu političku izolaciju Banja Luke — pripreme za ovaj scenario već su uveliko u toku, posebno imajući u vidu zavidan broj tekstova koje objavljuju zapadni mediji, a koji plasiraju upravo ove teze.
A, sa neminovnim produbljivanjem političke krize zapadno od Drine koja dolazi uz nezanemarljiv rizik od prelivanja u bezbednosnu sferu, možemo očekivati i dalju destabilizaciju unutrašnje situacije u Srbiji koja će za cilj imati ograničavanje administrativnih kapaciteta zvaničnog Beograda za pružanje direktne podrške Banja Luci.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
