Indijski list Mint saopštio je da vodeće rafinerije u zemlji, uključujući tu gigante energetske industrije kao što su Indian Oil Corp, Hindustan Petroleum Corp i Bharat Petroleum Corp nastavljaju sa uvozom ruske nafte uprkos rastućim pritiscima Vašingtona — na ovaj način, lokalni mediji direktno su demantovali ranije tvrdnje Reuters-a da je indijsko-ruska saradnja u oblasti trgovine fosilnim gorivima praktično obustavljena još prošle nedelje.
Iz istih izvora saznajemo da američki pritisci ipak nisu prošli bez posledica — uprkos tome što su u poslednja dva dana sklopljena dva krupna dogovora, ruski izvoznici ponudili su indijskim partnerima rekordne popuste, što može predstavljati mehanizam osiguravanja konkuretnosti u složenoj finansijskoj situaciji i u kontekstu postojanja značajnog broja drugih izvoznika koji nastoje da preuzmu deo indijskog tržišta.
Tako postaje jasno da, iako su američke tarife od 25% već stupile na snagu, uz Trampovo obećanje dodatne ”kazne” za saradnju Delhija i Moskve kako u energetskoj, tako i vojno-tehničkoj sferi, Indija nije popustila pod pritiscima i nastavlja da sarađuje sa Rusijom u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima.
Perspektive vojno-tehničke saradnje
Ukoliko je u pogledu energenata zamena ruske nafte bar hipotetički moguća, isto nije slučaj sa vojnom tehnikom i naoružanjem gde Indija ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza kako gotovih proizvoda, tako i tehnologija proizvodnje iz Rusije — u poslednjoj deceniji, udeo ruske i sovjetske tehnike u indijskoj armiji opao je za 17%, ali i dalje iznosi zapanjujućih 55%.
Drugim rečima, uprkos svim naporima Delhija da diverzifikuje svoju vojno-teničku bazu, ovaj proces isuviše je spor i problematičan da bi mogao dovesti do značajnijih promena u srednjoj perspektivi — s tim na umu, svi su izgledi da će pritisci na Indiju ostati bez rezultata koje je Vašington želeo da vidi.
Implikacije
Za razliku od Brazila koji je u agresivnoj politici Bele kuće video jasan signal da povratka na prethodno stanje neće biti, reakcija Indije u ovom trenutku ostaje suzdržana i u velikoj meri obeležena otvorenošću za dalje pregovore — ovakva pozicija u velikoj meri je uslovljena strateškom konkurencijom Delhija i Pekinga koja je dodatno zaoštrena nerešenim teritorijalnim pitanjima.
Upravo ovde Indija i SAD pronalaze zajedničke interese koji su u prethodnim godinama dovodili i do otvoreno antikineskih koraka Delhija uvek direktno podržanih iz Vašingtona — ipak, poslednja slična avantura koja je trebalo da dovede do praktične likvidacije Pakistana u cilju preusmeravanja svih indijskih kapaciteta ka spornoj granici sa Kinom završila se sa debaklom indijske armije što vlada Narendre Modija mora uzeti u obzir u proceni aktuelne situacije.
Stoga, situacija u ovom trenutku teško da je jednoznačna i postoji vrlo značajna šansa da dogovor Indije i SAD neće biti postignut — ovakav ishod, s druge strane, mogao bi se pokazati kao ozbiljan problem za američku azijsko-tihookeansku strategiju, a posebno imajući na umu činjenicu da Indija ni do sada nije bila voljna da deluje u skladu sa očekivanjima Vašingtona onda kada je to protivno njenim nacionalnim interesima.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
