Упркос дубоким геополитичким разликама и оштрим тензијама изазваним ратом у Украјини, Русија и Сједињене Америчке Државе настављају да одржавају и развијају сарадњу у једној од ретких преосталих области стратешког партнерства — свемирским истраживањима. Због тога ће агенције Роскосмос и НАСА ускоро одржати састанак.
Генерални директор руске свемирске агенције Роскосмос, Дмитриј Баканов, најавио је да ће се током предстојећег лансирања летелице Crew Dragon на Флориди састати са руководством НАСА-е. Повод је мисија у којој ће се, ракетом Falcon 9 са космодрома Кејп Канаверал, у орбиту упутити два америчка и један руски космонаут. Очекује се да ће то бити следећи такозвани „унакресни лет“, заказан за 31. јул, у којем учествује руски космонаут Олег Платонов.
„Имамо заједничке пројекте – Међународну свемирску станицу, где постоје руски и амерички сегмент, и унакрсне летове. Позвани смо на ово лансирање и водићемо низ преговора о даљој сарадњи“, изјавио је Баканов за РБК телевизију, осврнувши се и на последњи лет са космодрома Бајконур, када су Сергеј Рижиков и Алексеј Зубрицки летели са НАСА астронаутом Џонатаном Кимом.
Његову најаву потврдио је и в.д. директора НАСА-е Шон Дaфи, кога је почетком месеца именовао председник САД Доналд Трамп. У својој изјави Дaфи је истакао да, упркос дубоким политичким неслагањима са Москвом, посебно у вези са Украјином, САД не намеравају да прекину сарадњу са Русијом у области свемирских истраживања.
„Имамо велике несугласице са Русима око Украјине. Али наставићемо да градимо партнерства и пријатељства док човечанство напредује у истраживању свемира“, рекао је Дaфи.
Он је нагласио да се у тешким временима не одбацују постојећи односи, већ се тражи заједнички језик, посебно у пројектима као што је Међународна свемирска станица (ISS), један од симбола међународне научне сарадње.
У том контексту, Баканов је истакао да Русија остаје активна на свим фронтовима свемирског тржишта. Он је најавио да ће Роскосмос до краја године извести више од 20 свемирских лансирања, као и да Русија располаже читавим спектром ракета – од тешке и лаке класе Ангара, преко Сојуза-2 средње класе, до будуће Сојуз-5. Такође се развија и сопствена орбитална станица, што указује на намеру Москве да одржи самосталну улогу у будућим свемирским мисијама.
Док глобални политички односи остају напети, сарадња у свемиру остаје један од ретких простора где Русија и САД и даље разговарају — и раде заједно. Остаје да се види колико дуго ће ово партнерство опстати у условима све већих притисака, али за сада ISS, Crew Dragon и унакрсни летови сведоче да научна и технолошка прагма може надјачати политичке баријере — бар у орбити.
