НБА (National Basketball Association) је основана 6. јуна 1946. године, али под другим именом – као BAA (Basketball Association of America). Оснивачи нису били кошаркаши нити спортски радници, већ власници хокејашких арена у великим градовима попут Њујорка, Филаделфије, Торонта, Чикага и Бостона.
Они су желели да попуне термине када њихови хокејашки тимови не играју, и да у тим слободним вечерима доведу нову публику – путем тада још увек полупрофесионалне кошарке. Циљ им је био да направе лигу са више комерцијалног потенцијала од тада већ постојеће NBL (National Basketball League), која је била скромнија и више локалног карактера.
Главна фигура оснивања био је Волтер А. Браун (Walter A. Brown), власник хокејашког клуба Boston Bruins и менаџер Бостон Гарденa, заједно са Морисом Подоловом (Maurice Podoloff), који је постао први председник BAA (а касније и прве НБА).
BAA vs. NBL – борба за доминацију
У сезони 1946–47, BAA је стартовала са 11 тимова, док је NBL (основан још 1937) и даље окупљао клубове из мањих индустријских градова америчког Средњег Запада. У то време, NBL је био домаћин многим снажним тимовима и играчима, али BAA је имала боље арене и већи медијски домет.
BAA се постепено истицала бољом организацијом и маркетингом, и у сезони 1948–49 три најбоља тима NBL-а (Fort Wayne Pistons, Minneapolis Lakers и Rochester Royals) прелазе у BAA.
Спајање и настанак НБА
Коначно, у августу 1949. године, BAA и NBL се спајају у једну јединствену лигу – National Basketball Association (НБА). Тада је лига бројала 17 тимова, али се тај број смањивао у наредним годинама због финансијских проблема мањих франшиза.
Спајање је донело стабилност и шансу за развој кошарке на националном нивоу, а НБА је убрзо постала доминантна професионална лига у САД.
Кључне личности у оснивању НБА
Кључне личности у оснивању НБА лиге су били Волтер А. Браун – оснивач Бостон Селтикса, пионир професионалне кошарке и главни иницијатор оснивања BAA, Морис Подолов – први председник НБА, руководио лигом од њеног настанка до 1963. године и Нед Ајриш (Ned Irish) – важна фигура у оснивању Њујорк Никса и промоцији BAA лиге у Њујорку.
Друштвени и историјски контекст
Оснивање НБА дошло је у периоду након Другог светског рата, када су се Американци враћали нормалном животу, а спорт је доживљавао експлозију популарности. Професионална кошарка је тада била тек у повоју – није била популарна као бејзбол или амерички фудбал, али се брзо развијала као урбани, динамични спорт погодан за дворанске услове.
Развој и експанзија НБА у наредним деценијама
Упркос тешким почецима, НБА је убрзо постала значајна спортска институција. Током 1950-их, појављују се прве праве звезде попут Џорџа Мајкена (George Mikan), доминантног центра Минесота Лејкерса, који је поставио стандарде за будуће генерације.
1960-их, лига добија додатну пажњу захваљујући ривалству између Бостон Селтикса и Лос Анђелес Лејкерса, а посебно захваљујући звездама попут Била Расела (Bill Russell) и Вилта Чемберлена (Wilt Chamberlain). Селтикси доминирају са 11 титула у 13 година.
Лига 1970-их и 1980-их
1970-их, НБА се шири и прелази у нове градове, али се истовремено суочава са проблемима – укључујући конкуренцију од стране ABA (American Basketball Association) и унутрашње проблеме попут употребе дрога међу играчима.
Коначно, спајањем НБА и АБА 1976. године, неки од највећих талената, попут Џулијуса „Др. Џеја“ Ирвинга (Julius Erving), долазе у лигу и подижу њен квалитет и популарност.
1980-их, долази до праве експлозије популарности захваљујући ривалству Меџика Џонсона и Лерија Бирда, а потом и појави Мајкла Џордана. НБА постаје глобални бренд, а лига добија ТВ уговоре, спонзорства и милионе навијача широм света.
Глобализација НБА и утицај Европе
1990-их, НБА почиње агресивну експанзију на међународна тржишта. Преноси утакмица крећу да се емитују широм света, укључујући Европу, Азију и Јужну Америку. Мајкл Џордан постаје глобални симбол, а НБА лигаши све више траже таленте ван САД.
Управо у том периоду почињу да пристижу европски играчи, а међу њима и играчи са простора бивше Југославије. Дражен Петровић, као члан Портланд Трејл Блејзерса и касније Њу Џерси Нетса, први је показао да Европљани могу бити носиоци игре и звезде у НБА.
Убрзо следе Владе Дивац (ЛА Лејкерс), Тони Кукоч (Чикаго Булс), Дино Рађа, а касније и Пеђа Стојаковић, Марко Јарић, Владо Радмановић, Немања Бјелица, Бобан Марјановић и многи други.
НБА постаје право глобално такмичење, у којем европски, афрички и азијски кошаркаши играју значајну улогу.
Данас је уобичајено да више од 100 играча у НБА долази ван САД, а најбољи играчи лиге су управо европљани, пре свега мислимо на нашег Николу Јокића, Луку Дончића и ведету Милвоки Бакса, Јаниса Адетокумба који доминирају лигом већ више од пола деценије.
