Iznenađujući sporazum između novog režima u Damasku i boraca SDF-a (Kurdi) može, pod određenim uslovima, postaviti temelje za proces normalizacije stanja u Siriji. Međutim, sve se meri detaljima i njegovom primenom.
Sporazum je potpisan između privremenog predsednika Sirije Ahmeda al Šare i komandanta SDF-a Mazluma Abdija ubrzo nakon što je američki komandant CENTCOM-a general Majkl Kurila posetio područje pod kurdskom upravom.
Al Šara ima svaki razlog da bude zadovoljan jer na ovaj način pokazuje da se suočava sa jednim od najozbiljnijih problema s nacionalnom manjinom, čiji su oružani delovi kontrolisali severoistočnu Siriju. Istovremeno, umanjuje negativne utiske nastale prošle nedelje na zapadu zemlje, gde je u sukobima njegovih snaga i Asadovih lojalista, inače pripadnika alavita, poginulo više od 1.000 ljudi.
Time ograničavajući stvarnu opasnost i pretnju po teritorijalni integritet zemlje, Al Šara jača svoj legitimitet u međunarodnoj zajednici, posebno pred Zapadom, koji ostaje izuzetno sumnjičav zbog njegove džihadističke prošlosti, prenosi EuroNews.
Turski zahtevi i raspuštanje SDF-a
Ovim sporazumom dobija na vremenu i istovremeno pokazuje da odgovara na zahteve turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da se rasformira SDF, povuku svi strani borci PKK-a iz Sirije i ukine autonomno područje.
Za Erdogana je od izuzetnog značaja perspektiva raspuštanja SDF-a, jer će se to pojaviti kao rezultat njihove nemogućnosti da se suprotstave Turskoj. Istovremeno, takav razvoj bi uklonio najznačajniji trn u američko-turskim odnosima u ovom trenutku.
Za Kurde iz SDF-a ovaj sporazum je bio i rezultat pritiska kojem su bili izloženi u poslednjem periodu, pre svega od strane arapskih i susednih zemalja, ali i od EU, budući da su optuživani da deluju na štetu obnove Sirije, da služe snagama koje teže za podelom zemlje i da se koriste kao poluga Irana za obnovu njegovog uticaja u regionu.
SDF ovim sporazumom očekuje da će obezbediti da barem neposredno ne bude napadnut od Turske jer bi nešto tako poremetilo celi proces.
Uprkos utiscima koji su prvobitno stvoreni da će se SDF integrisati u vladinu vojsku, čiju okosnicu čini džihadistička organizacija Hajat Tahrir al Šam, sam Mazlum Abdi je izjavio da prihvata Al Šaru kao predsednika, jednu zastavu, teritorijalni integritet i jedinstvenu vojsku, ali je precizirao da će njegove snage biti integrisane u Ministarstvo odbrane samo ako imaju uticaj na oblikovanje politike i odluka.
On zapravo govori o integraciji snaga SDF-a, a ne o njihovom asimilovanju ili, još manje, o njihovom raspuštanju, piše „Proto thema“.
Prava Kurda na politiku i kulturu
Abdi je kazao da „određena vladina ovlaštenja treba raspodijeliti na regione, ne samo na SDF“ i da „prava Kurda na politiku i kulturu moraju biti osigurana ustavom, uključujući pitanja jezika i regionalnog upravljanja“, šaljući poruku da ukidanje autonomne regije nije ni na vidiku.
Što se tiče kontrole područja koja danas čine autonomnu kurdsku regiju, Kurdi tvrde da vladine snage HTS-a neće ući na njihovu teritoriju, već će preuzeti samo granične prelaze. Istovremeno, neće biti nikakvih drugih promena, osim eventualnog učešća vlade Damaska u obezbeđivanju zatvora u kojima se nalaze borci IS-a.
Kurdi znaju da je njihova velika diplomatska poluga upravo uloga koju igraju u suočavanju sa IS-om. U to su uložili i Amerikanci, pružajući im podršku, slanjem američkih snaga na njihovu teritoriju, što je predstavljalo ujedno i odbranu od Turske i Asadovog režima.
Pritisak Turske i pristup resursima
Turska vrši pritisak na Al Šaru da nametne predaju zatvora vladinim snagama, kako bi promovisala svoj predlog da predvodi operaciju protiv IS-a u Siriji i obezbedila uverljiv argument u pregovorima sa novom američkom administracijom. Istovremeno, imaće priliku da neutrališe oružane kurdske snage u regionu.
Otvoreno ostaje i pitanje kako će vlada u Damasku dobiti pristup prirodnim resursima, pre svega naftnim poljima na istoku koja kontrolišu Kurdi. Informacije ukazuju da se traži model u kojem bi SDF zadržao kontrolu nad naftnim poljima i snabdevao Damask naftom.
U svakom slučaju, sve ukazuje na to da ovaj sporazum, koji je pozdravila međunarodna zajednica, za sada ostaje na papiru. Sve će zavisiti od njegove primene, s obzirom na veliko nepoverenje među različitim etničkim i verskim grupama u Siriji. Al Šara, posebno nakon događaja u Latakiji, moraće delima pokazati da može da predvodi zemlju ka sveobuhvatnoj obnovi.
