Čovečanstvo se aktuelne 2025. nosi s velikim i to gorućim problemima. Jedan od najvećih nadolazećih problema jeste globalna nestašica hrane, koja bi se mogla manifestovati u narednim decenijama.
U prvom planu su geopolitičke napetosti na relaciji Vašington – Brisel – Moskva – Peking – Teheran. Ratovi u Ukrajini, Sudanu i Mjanmaru, globalno nadmetanje supersila kroz instrumente kao što su NATO savez, BRIKS i trgovinski ratovi predstavljaju opasne izazove koji mogu rezultovati okončanjem sveta kroz nuklearni, hemijski ili neki treći armagedon. Iako su klasični politički i drugi strateški izazovi veoma opasni i ne treba ih podceniti, neke pretnje prolaze ispod radara. Drugim rečima, iako je neka opasnost svakodnevno vidljiva i moćnim strukturama koje upravljaju svetom i prosečnim ljudima, malo ko čini konkretne korake kako bi se problem skinuo s dnevnog reda. Ali nestašica hrane bi se mogla manifestovati u narednim desetljećima.
Crna prognoze
Ako se nastave negativni aktuelni trendovi kao što su inflacija cena osnovnih dobara, pad prinosa useva, nedovoljno ulaganje u poljoprivredne tehnologije i alate, u svetu bi do 2050. godine mogla nastupiti opšta nestašica hrane i prehrambenih proizvoda. Takav stav su izneli brojni ugledni poljoprivredni stručnjaci kao što je dr. Cary Fowler, posebni izaslanik za globalnu prehrambenu sigurnost u administraciji Džoa Bidena u periodu od 2022. do 2025. Fowler je poznat kao utemeljitelj poljoprivredne organizacije Svalbard Global Seed Vault, koja sadrži uzorke više od milion različitih sorti useva i njegovo mišljenje nije nevažno.
Kako bi upozorili svet na nadiruću opasnost, u januaru ove godine, više od 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu izdalo je otvoreno pismo upozoravajući na moguću globalnu krizu gladi. Stanovništvo trećeg planeta od Sunca će sve više rasti, a hrana će se sve manje proizvoditi. Procene govore kako će stanovništvo planeta Zemlje 2050. iznositi 9,8 milijardi. Aktuelna brojka početkom 2025. iznosi nešto više od 8 milijardi. Problem je što prognoze govore kako će se do 2050. zbog uticaja klimatskih promena stope prinosa useva smanjiti za 3 do 12 posto.
Eksperti među kojima se nalaze fizičar velikog breskva Robert Vudrou Vilson, hemičarka dobitnica Nobelove nagrade Dženifer Doudna, ekonomist Džozef Stiglitz, naučnica NASA-e Cynthia Rosenzweig, istaknuli su potrebu za značajnim povećanjem ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se povećala proizvodnja hrane za 50 do 70 posto u naredna dva desetleća. Jednako tako, istraživanja ekonomista specijalizovanih za poljoprivredu ukazuju na to kako će svetsko privreda do 2050. trebati proizvesti 50 do 60 posto više hrane u odnosu na nivoe s početka 2020-ih kako bi se nahranilo rastuće stanovništvo.
Alarmantni trendovi
Već sada stanje s prehranom ljudi na našem planetu nije bajno. Štaviše, jako je zabrinjavajuće i ide prema najgorem scenariju. Prema podacima Statiste i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tokom 2024. u svetu je 735 miliona ljudi bilo podhranjeno – brojka jednaka stanovništvu dve i po Amerike. To je ogroman skok u odnosu na 2019. kada je bilo podhranjeno 613 miliona ljudi. U samo pet godina zabeležen je porast podhranjenih osoba od 122 miliona. Dakle, populacija veličine Japana je u pet godina postala toliko osiromašena da nema dovoljno hrane i hranljivih tvari za održavanje normalne ishrane i zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja. Očekuje se da će broj podhranjenih osoba ili osoba kojima preti glad iznositi oko 1,5 milijardi oko sredine 21. veka. To je brojka veća od aktuelnog stanovništva Kine ili Indije.
Glad i podhranjenost slabe imunitet i povećavaju osetljivost na zarazne bolesti kao što su tuberkuloza, malarija i respiratorne bolesti. Podhranjenost može izazvati i hronične zdravstvene probleme poput anemije, kardiovaskularnih bolesti i slabljenja kostiju, a dugoročno može imati ozbiljan uticaj na razvoj dece, izazivajući fizičko i mentalno zaostajanje. U ekstremnim slučajevima, hronična podhranjenost može dovesti do smrti, posebno među najranjivijim grupama kao što su deca, trudnice i starije osobe.
Izrazito negativne brojke
Razlozi za drastičan porast gladnih u svetu poslednjih godina su: pandemija korona virusa, ukrajinski rat, suše i poplave koje su rezultirale visokim cenama veštačkog đubriva i žita. Rusija i Ukrajina su pre izbijanja opšteg rata 2022. bile vodeći globalni snabdevači pšenice, ječma, suncokretovog ulja. Uz to, treba dodati i nedovoljne zalihe žita i drugih prehrambenih potrepština u mnogim zemljama. Te 2022. 131 država sveta (od njih 196 međunarodno priznatih) je više uvozila nego što je uvozila hrane, pa je logično da je došlo do pogoršanja prehrane. Iste godine skoro trećina globalne populacije nije mogla proizvesti ili kupiti hranu.
Najgore su bile pogođene one države koje jedva prehranjuju svoje stanovnike poput država Afrike i Bliskog istoka (Jemen, Somalija, Etiopija, Čad i Niger). Prema podacima Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP), suša izazvana El Ninjom (prirodni fenomen povezan sa promenama klime u tropima) tokom 2023.-24. u Saheliju bila je najgora u poslednjih 40 godina i ugrozila je ishranu 2,2 miliona stanovnika Angole.
Prirodni uzroci problema
U bliskoj budućnosti globalna nestašica hrane mogla bi nastati kao posledica nekoliko uzročnih faktora. U prvom redu radi se o nepovoljnim vremenskim uslovima, politički nestabilnom okruženju u kojem prevladava nezanteresovanost te ekonomske poteškoće poput poremećaja u snabdevanju lancima. Izvanredni vremenski događaji poput oluja, poplava, tuče, požara, suša, zemljotresa, erupcija vulkana te neujednačen odnos padavina i sunčanih dana utiču na smanjene prinose usjeva. Istovremeno, rastuće globalne temperature štete poljoprivredi.
Povećanje temperature vazduha od početka 21. veka iznosi od 0,4 °C do 0,5 °C, što je vrlo dramatično. Klimatske promene smanjuju količinu i kvalitet dostupne hrane. Toplija klima povećava isparavanje i smanjuje dostupnost vode za navodnjavanje usjeva. Visoke temperature smanjuju produktivnost uroda pšenice, kukuruza i riže. Ujedno pogoduju razmnožavanju insekata i biljnih bolesti. Nepravilni vremenski obrasci (izostanak klasičnih godišnjih doba) otežavaju predvidivost sadnje i žetve. Uzrok nestašice hrane su dodatni prirodni problemi kao što su erozija i degradacija tla te gubitak biološke raznolikosti.
Političari zanemaruju proizvodnju i distribuciju hrane
Politički problemi kao što su sukobi, ratovi i nezanteresovanost nacionalnih vlada za poljoprivredu razorno deluju na proizvodnju i distribuciju hrane, dovodeći milione ljudi na rub gladi. Ratovi uništavaju poljoprivrednu i transportnu infrastrukturu, pretvarajući plodne oranice i saobraćajnice u bojna polja. Sukobi poput gerilskih diverzija i terorističkih napada teraju farmere s njihove zemlje, ostavljajući polja neobrađena.
Veliki je problem nedostatak zainteresovanosti političara za poljoprivredu kojom se bavi sve manji broj stanovnika pa samim tim stanovnici sela predstavljaju manji deo biračkog tela. Kada vlade zanemaruju poljoprivredu, ruralna područja zaostaju, a poljoprivrednici nemaju pristup modernim tehnologijama, navodnjavanju i kreditima, što smanjuje prinose i pogoršava dostupnost hrane na tržištu.
Sankcije najviše pogađaju obične ljude
Na ratove i političku nestabilnost neposredno se nadovezuju ekonomski problemi. Sankcije i trgovinske barijere štetno deluju na snabdevanje lancima. Osnovne namirnice poput žita, biljnih ulja, mesa i mesnih proizvoda, voća i povrća, šećera postaju preskupe (inflacija i hiperinflacija) ili nedostupne siromašnim slojevima u zemljama u razvoju, ali i u razvijenim zemljama. Siromašni postaju još siromašniji što ih pokreće na migracije u gradove ili druge države – npr. iz Afrike u Evropu. U nekim slučajevima, mali farmeri ili farmeri u siromašnijim zemljama prestaju s radom jer posao prestaje biti isplativ. Visoke cene proizvodnje hrane zbog političkih ili ekonomskih razloga smanjuju motivaciju poljoprivrednika za proizvodnju i otežavaju ulaganja u agrarne tehnologije. Sve to negativno deluje na snabdevanje tržišta hranom.
Potencijalna rešenja običnih ljudi
Pitanje je kako sprečiti globalnu nestašicu hrane? Obični ljudi mogu se donekle zaštititi od gladi tako što redovno održavaju zalihe gotove hrane ili sami nauče uzgajati određene biljne i životinjske vrste. Domaćinstva mogu kreirati zalihe nepokvarljivih namirnica kao što su konzervirana hrana, brašno, ulje, šećer, riža, testenine, pasulj i sušeno voće. Uzimajući u obzir mogućnost nestašica ili rasta cena, korisno je imati zaliha za barem nekoliko nedelja. Još je bolje rešenje samostalni uzgoj hrane, piše portal Geopolitika.
Održavanje malog vrta s povrćem i voćem može pružiti stalni izvor sveže hrane i smanjiti zavisnost od supermarketa. Jednostavne kulture poput paradajza, paprika i začinskog bilja relativno je lako uzgajati. Obični ljudi mogu podržati rad lokalnih porodičnih privatnih gazdinstava (OPG-ova) i kupovati od njih hranu. OPG-ovi imaju kraće distributivne lance od velikih korporacija i manje su osetljivi na ekonomske i političke poremećaje. Uz to, uzgoj hrane je zdraviji. To su vatrona rešenja, ali jedina prava rešenja su stukturalna.
Strukturalna rešenja
Stručnjaci tvrde kako je rešenje za problem manjkave globalne prehrane promena prioriteta država. Nacionalne vlade trebaju kreirati uslove za ostvarenje održive poljoprivrede i održive globalne snabdevanja hranom i prehrambenim proizvodima. Oba faktora su osnovni preduslovi za sprečavanje gladi. Drugim rečima, vlade trebaju povećati svoja ulaganja u poljoprivredna istraživanja, uključujući dugoročne investicijske tehnološke i infrastrukturne projekte. Međutim, to nije slučaj ni u SAD-u. Budžet vlade SAD-a za poljoprivredna istraživanja i razvoj nalazi se na istoj razini kao pre 50 godina, uzimajući u obzir inflaciju. Prema dostupnim informacijama, ukupni budžet Ministarstva poljoprivrede SAD-a za fiskalnu godinu 2024. iznosio je približno 186 milijardi USD. Istovremeno, vojni budžet vlade SAD-a iznosio je oko 850 milijardi dolara. Istovremeno, u SAD-u se 47 miliona Amerikanaca suočava s podhranjenošću i ne unosi dovoljan broj dnevnih kalorija.
Poljoprivrednici bi trebali koristiti napredne tehnologije poput precizne poljoprivrede, održivog navodnjavanja i boljih semena. Vrlo je važno smanjiti zavisnost od uvoza kroz podsticanje lokalne proizvodnje i diverzifikaciju proizvođača hrane. Vlade bi trebale podsticati i subvencionisati održive poljoprivredne prakse, koje ne ugrožavaju životnu sredinu, ali istovremeno omogućavaju veće prinose. Uz to, treba raditi na smanjenju bacanja hrane. Milliarde tona hrane svake godine završe kao otpad, dok mnogi pate od gladi.
Nacionalne države i multilateralne organizacije trebale bi zajedno sarađivati kako bi se sprečila globalna glad. Pritom je važno ulaganje u edukaciju poljoprivrednika. Međutim, to ne razumeju ili ne žele razumeti ključni centri političke i ekonomske moći u svetu. Na žalost, čini se kako će globalna nestašica hrane izbiti u nekom periodu u budućnosti, samo je pitanje trenutka. Kako će se države i pojedinci nositi s tim problemom biće zanimljivo videti. Kao uvek u istoriji, nema sumnje kako će najgore proći oni najnezaštićeniji, dok će se bogati unapred zaštititi.
