Ove nedelje se navršava mesec dana od bekstva Bašara al-Asada iz Damaska i ustoličenja nove vlasti nekadašnjih pobunjenika predvođenih nekadašnjim džihadistom Abu Mohamedom al-Džolanijem. To ratno ime, koje je on nosio od svojih dana u Al-Kaidi i Isisu, te kao lider Džabhat al-Nusre, Džolani polako odbacuje. U ubrzanom procesu mitarenja koje ne traje ni mesec dana, ovaj islamista je skinuo uniforme i turbane, obukao odelo, istrimovao bradu, i vratio se imenu s kojim je rođen – Ahmed al-Šaraa, kojim ćemo ga i mi nazivati, jer se al-Džolani spominje sve manje u zvaničnim i medijskim saopštenjima.
Al-Šaraa ima čudan status. Poternica koju su Sjedinjene američke države raspisale za njim, sa nagradom od 10 miliona dolara, je ukinuta nakon njegovog sastanka sa Barbarom Lif, pomoćnicom državnog sekretara Entonija Blinkena. Ali njegova organizacija, Hajat tahrir al-Šam, je i dalje na spisku terorističkih organizacija. Zar to ne čini i njenog vođu teroristom? Takođe, koji je unutrašnjopolitički status čoveka čije radno mesto je predsednička palata? Nije premijer, nije predsednik, nije vođa revolucije, nije ministar. On nema status, on je čovek s moći. I to je dovoljno stranim zvaničnicima da se sreću s njim.
Turski štit i Kurdi
Prvi je u posetu stigao Hakan Fidan, turski ministar spoljnih poslova koji je 22. decembra doputovao u posetu Damasku i založio se za ukidanje sankcija Siriji. Turska, koja je sedam godina štitila pobunjenike u uskom delu Sirije veličine beogradskog pašaluka uz granicu sa Turskom, nastavlja da se ponaša zaštitnički prema svojim naglo poraslim štićenicima. Turska će izgraditi dalekovode koji će povezati sever Sirije sa mrežom u Turskoj, i time omogućiti dotok struje u zemlji gde je jedva ima. Sirijsko Ministarstvo elektrosnabdevanja je izašlo sa svojim planom u tri faze, gde je kratkoročni cilj krpljenje mreže u naredna dva meseca kako bi se obezbedilo osam sati struje dnevno domaćinstvima u Siriji, i to ne celoj. Tek u drugoj fazi, koja je predviđena da traje tri godine, će elektrane i mreža dalekovoda obezbeđivati struju celoj Siriji. U trećoj fazi, koja će trajati deset godina, će kapaciteti i infrastruktura biti izgrađeni da se vrati stoprocentno snabdevanje 24 časa dnevno. Pod uslovom da se plan sprovodi na vreme i ne bude ometen sukobima.
No, glavna tačka u susretu Fidana i al-Šaraa su bili sirijski Kurdi koji i dalje odbijaju da polože oružje i prihvate potpunu kontrolu Damaska, što su uradile sve ostale frakcije i teritorije u Siriji, uključujući i Alevite u priobalju. Druga pobunjenička grupa koja je u potpunosti pod kontrolom Ankare, Sirijska nacionalna vojska, i čije ime ne treba da zavara – niti je nacionalna niti je jedinstvena vojska – se sukobljava sa Kurdima na obalama reke Eufrat. A Turska priprema svoju vojsku za potencijalni upad na sirijsku teritoriju koju kontrolišu Kurdi kako bi jednom zasvagda počistila organizaciju koju smatra za nacionalnu opasnost. Jedinice narodne zaštite (JPG) su kurdska militantna organizacija iznikla iz Kurdske radničke partije (PKK), nekada marksističke organizacije turskih Kurda, koja se i terorističkim napadima borila protiv turske države a za nezavisnost Kurdistana. Tokom 1970-ih i 1980-ih, predsednik Sirije Hafez al-Asad, otac Bašara al-Asada, je pružio utočište kurdskim borcima i iz Turske i iz Iraka pod Sadamom Huseinom. Sirija je bila saveznik SSSR-a i rival ovim dvema regionalnim silama.
Zato Turska i danas vidi opasnost u mogućnosti da, iz njene vizure, ogranak PKK nastavi da kontroliše deo Sirije, gde bi kurdski borci imali uporište za upade u Tursku. Zato je Fidan u svom govoru nakon susreta sa al-Šaraom rekao da Sirija mora uspostaviti punu kontrolu nad celom svojom teritorijom i poraziti sve teroriste, čak i one koji su se borili protiv drugih terorista, što je YPG koja se borila protiv Islamske države/Daeša.
Saudijska Arabija
Novi Damask je krenuo da intenzivno radi na odobrovoljavanju regionalnih sila. Nakon posete iz Turske, sledila je poseta Sirijaca Saudijskoj Arabiji. Delegacija koju su predvodili ministar spoljnih poslova Asad Šajbani, ministar odbrane Marhaf Abu Kasra, i novi šef obaveštajne službe Anas Hatab je primljena od strane saudijskih kolega, ministra spoljnih poslova Fejsala bin Farhana i Halida bin Salmana, ministra odbrane i mlađeg brata krunskog princa i de fakto regenta Saudijske Arabije, Mohameda bin Salmana. Ta prva zvanična poseta obaveštajno-bezbednosnih kadrova govori i koja tema je dominirala u razgovorima dve zemlje. Sirija ne sme opet pasti u haos u kojem će neki novi ISIS/Daeš preuzeti deo teritorije i koristiti ga kao bazu za napade po regionu. Da se to ne bi desilo, potrebne su ogromne količine humanitarne pomoći smesta i mnoge milijarde za obnovu porušene zemlje. Saudijci su želeli da procene borce HTS-a, nekadašnje džihadiste koje su i sami Saudijci finansirali u građanskom ratu pre 10-15 godina, pre nego što je Mohamed bin Salman preuzeo vlast i sasekao otpor u svom pohodu na presto. Saudijska država je već 250 godina savez kraljevske dinastije al-Saud i „crkve“, odnosno verskog establišmenta koji predvodi porodica al-Vahab. Izuzetno konzervativna forma Islama i čak njeno džihadističko širenje nad drugim muslimanima su bili ideološka osnova saudijske države do dolaska na vlast regenta Mohameda koji je rešio da modernizuje svoju zemlju, uklanjajući svakoga ko mu se suprotstavi – i džihadiste i feministe i novinare i propovednike. Ovi novi Saudijci ne žele da im se vrati islamistički bumerang koji su finansirali sve ove godine. Kako bi ih ubedili u istinitost svoje metamorfoze, sirijski izaslanici su rešili da dođu u Rijad obučeni ne u vojničke, nego u tehnokratske uniforme, odela, bele košulje, i kravate.
Evropska Unija
Za našu javnost najzanimljivije, ali za same Sirijce najmanje važne zvanice su došle 3. januara u Damask. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i francuski kolega Žan-Noel Baro su se susreli sa al-Šaraom. Dočekao ih je i on u odelu sa kravatom, rukujući se sa muškarcem Baroom, ali ne i sa ženom Berbokovom. Kao islamista, on ne sme da dotakne ženu koja mu nije ni rod ni supruga. Umesto toga, položio je ruku na srce, i uz osmeh joj se blago naklonio. Evropska unija, koju su dvoje šefova diplomatije predstavljali i u čije ime su govorili, kako je rekla nova visoka predstavnica Kaja Kalas, nije značajan akter na Bliskom istoku, niti u Siriji. Od EU Siriji je potrebno ukidanje sankcija koje su stavljene na Siriju pod prethodnim režimom. Za to su potrebna dela, ne reči, kako je rekla Berbokova. Odlazeća nemačka ministarka i dalje insistira na svojoj „feminističkoj spoljnoj politici“, koju nikada nije definisala, ali se u slučaju Sirije gleda da li će nove vlasti, koje predvode nekadašnji džihadisti, krenuti putem avganistanskih Talibana ili ne. Pored toga što nove vlasti Sirijkama nikako ne nameću hidžab i izjavljuju kako su te stvari lični izbor, tik pred posetu iz Evrope su postavile ženu na poziciju guvernerke Centralne banke Sirije. Majsa Sabrin, nepokrivena profesionalna ekonomistkinja koja je već bila viceguvernerka banke, je tako postala najviše rangirani ženski funkcioner u istoriji Sirije.
No, ovu feminističku avangardu je saplelo neprijatno podsećanje iz džihadističke prošlosti. Na društvenim mrežama se pojavio video-snimak od pre tačno 10 godina, na kome se vidi današnji ministar pravde, Šadi al-Vaisi, tada šerijatski sudija u Idlibu pod Džabhat al-Nusrom, al-Kaidinom filijalom u Siriji. Obučen ne u odelo kao danas, nego u belu odoru, taub, on osuđuje dve žene na smrt zbog bavljenja prostitucijom i nadgleda njihovo pogubljenje pucanjem u glavu. Nije uslišio molbu jedne od njih da pred smrt po poslednji put vidi svoju decu. Ovakvi momenti iz džihadističke prošlosti će tek sustizati HTS. Nije isključeno ni da se al-Šaraa susretne sa nekim zlodelom al-Džolanija koje bi znatno otežalo saradnju sa spoljnim faktorima. Otežalo, ali ne i sprečilo. Čak je i šef iračke obaveštajne službe, Hamid al-Šatri došao u Damask da se rukuje sa čovekom koji je nekada vojevao u njegovoj zemlji i učestvovao u džihadu protiv Šiita kojima al-Šatri pripada.
Može se očekivati da al-Šaraa tiho počisti bilo kakve saradnike koji bi iz prošlih ili sadašnjih razloga bili opterećenje za ugled nove Sirije. Zato se može i očekivati al-Vaisijeva ostavka, ali ne i suđenje. Na kraju krajeva, on nije prekršio zakon. Samo ga je sprovodio u jednoj formi koja više nije prihvatljiva. Njegov odlazak bi bio garancija da neće opet postati prihvatljiva.
Dok je francuski ministar Baro Siriji ponudio pomoć u pisanju ustava, i pozvao Kurde da polože oružje i uključe se u okvire nove države te zaborave na federalno uređenje Sirije; ministarka Berbok je iznela mnoštvo praznoslovnih komentara i samo jedan konkretan zahtev koji čak nije ni bio upućen Siriji, nego Rusiji. Naime, ona je pozvala Rusiju da se u potpunosti povuče iz Sirije, što je otkrilo njen ugao gledanja na Siriju. Nemačka, Evropska unija, je u sukobu sa Rusijom i kao da je nesposobna da sagleda situaciju u drugim svetskim regionima van te svoje vizure. Svuda je potrebno zahtevati povlačenje Rusije, ma šta to koštalo neevropske regione. Bude li EU ukidanje sankcija Siriji skopčala sa uskraćivanjem dozvole ruskim snagama da koriste svoje baze u Siriji, ponoviće grešku kakvu je počinila beskonačnim uslovljavanjem Srbije u toku 2000-ih, samo što Siriji EU nije ni izbliza bitna. Takav zahtev bi možda uslišili zajedničkom zahtevu SAD, Turske, Saudijske Arabije. Još jedan pogrešan korak je neko u novoj administracije učinio sa udžbenicima za osnovnu školu. Prvog dana nove godine pojavio se dopis Ministarstva obrazovanja u kojem se uvode neke promene u školskoj nastavi. Sve lekcije koje su glorifikovale vladavinu al-Asadovih i njihove Bat partije su izbačene, što je i bilo za očekivati, ali je izbačena i lekcija o evoluciji iz udžbenika biologije. Takođe, ubačena su neka tumačenja sura iz Kurana koja su radikalnija od dosadašnjih, poput one da su hrišćani i Jevreji skrenuli sa staze zbog čega su prokleti. Iz istorije su izbačena poglavlja o pre-islamskim božanstvima Sirije i o Hamurabijevom zakoniku, kao i bilo kakvi negativni opisi osmanlijske vladavine nad Sirijom od 16. do 20.veka, što je verovatno usluga Turskoj. Ministar obrazovanja je brže-bolje povukao taj dopis i rekao kako će biti oformljene komisije da ustanove nove obrazovne sadržaje, ali deluje kao da nove vlasti, uprkos volji za samoreformom i dalje imaju stare porive. Videće se koje će prevladati.
