Moderni AI sistemi ostvarili Tjuringovu viziju o mašinama koje uče i razgovaraju kao ljudi, ali izazovi ostaju.
Nova studija ističe zabrinutosti u vezi sa potrošnjom energije i društvenom nejednakošću, dok poziva na robusnije testiranje veštačke inteligencije kako bi se osigurao etički i održivi napredak.
Mašine sposobne da uče iz iskustva i vode razgovore nalik ljudskim
Perspektiva objavljena 13. novembra u časopisu Intelligent Computing, koji je deo mreže Science Partner Journal, tvrdi da su moderni sistemi veštačke inteligencije ostvarili decenijama staru viziju Alana Tjuringa: mašine sposobne da uče iz iskustva i vode razgovore nalik ljudskim.
Autor teksta, Bernardo Gonkalveš, istraživač povezan sa Univerzitetom u Sao Paulu i Univerzitetom u Kembridžu, analizira kako savremene AI tehnologije odgovaraju Tjuringovim idejama, ali i naglašava ključne razlike.
„Adekvatan dokaz“ mašinske inteligencije
U radu se ističe kako savremeni sistemi zasnovani na transformatorima – uprkos značajnim zahtevima za energijom – odstupaju od Tjuringove ideje o mašinama koje razvijaju inteligenciju prirodno, slično procesu učenja kod dece.
Gonkalveš primećuje da transformatori, koji pokreću aktuelne generativne AI modele, pružaju ono što je Tjuring opisao kao „adekvatan dokaz“ mašinske inteligencije.
Korišćenjem mehanizama pažnje i učenja u velikim razmerama, ovi sistemi sada uspešno obavljaju zadatke tradicionalno povezane s ljudskom kognicijom, poput generisanja koherentnog teksta, rešavanja složenih problema i vođenja diskusija o apstraktnim pojmovima.
Evolucija veštačke inteligencije i Tjuringov uticaj
„Bez oslanjanja na unapred programirane trikove, njihova inteligencija raste kako uče iz iskustva, a za obične ljude mogu izgledati kao ljudi u razgovoru,“ piše Gonkalves. „To znači da mogu položiti Tjuringov test i da sada živimo u jednoj od mnogih mogućih Tjuringovih budućnosti u kojima mašine mogu izgledati kao ono što nisu.“
Ovo dostignuće seže do Tjuringovog koncepta „igre imitacije“ iz 1950. godine, u kojoj mašina pokušava da imitira čoveka u udaljenom razgovoru, obmanjujući neekspertnog sudiju.
Kamen temeljac istraživanja AI
Test je postao kamen temeljac istraživanja veštačke inteligencije, a pioniri u ovoj oblasti, poput Džona Mekartija i Kloda Šenona, smatrali su ga „Tjuringovom definicijom mišljenja“ i njegovim „snažnim kriterijumom.“ Tjuringov uticaj je takođe vidljiv u popularnoj kulturi: računar HAL-9000 iz filma Stenlija Kjubrika Odiseja u svemiru 2001. lako je položio Tjuringov test.
Međutim, u radu se naglašava da Tjuringov krajnji cilj nije bio samo stvaranje mašina koje mogu prevariti ljude da pomisle da su inteligentne. Umesto toga, zamišljao je „dečje mašine“ modelovane prema prirodnom razvoju ljudskog mozga – sisteme koji bi rasli i učili tokom vremena, na kraju postajući dovoljno moćni da imaju značajan uticaj na društvo i prirodni svet.
Izazovi u razvoju moderne AI
Rad ukazuje na izazove u razvoju današnjih AI sistema. Dok je Tjuring zagovarao energetski efikasne sisteme inspirisane prirodnim razvojem ljudskog mozga, današnji AI sistemi troše ogromne količine računarske snage, što otvara pitanje održivosti. Pored toga, studija ukazuje na Tjuringova upozorenja koja su bila ispred svog vremena.
On je isticao da automatizacija treba da utiče na sve slojeve društva podjednako, a ne da istiskuje radnike s nižim primanjima dok koristi samo malom broju vlasnika tehnologije – pitanje koje je danas veoma aktuelno u debati o uticaju AI na zapošljavanje i društvenu nejednakost.
Gledajući unapred, rad poziva na testiranje AI sistema u Tjuringovom duhu, uz uvođenje mašinskih protivnika i statističkih protokola kako bi se rešili izazovi poput kontaminacije i trovanja podataka.
Ovi rigorozniji metodi evaluacije osiguraće da AI sistemi budu testirani na način koji odražava složenosti stvarnog sveta, usklađujući se sa Tjuringovom vizijom održive i etički usmerene mašinske inteligencije.
