Nova studija otkriva da su čak i bebe sposobne da uče značenja reči samo putem izloženosti jeziku, bez potrebe da vide objekat koji ta reč označava. Ljudski jezik nam omogućava da učimo značenja reči za stvari koje nikada nismo direktno iskusili. To radimo spontano u svakodnevnom razgovoru, često koristeći kontekst da bismo zaključili značenje nepoznatih reči.
Koliko rano nastaje ova sposobnost?
Ali kada se ova sposobnost prvi put pojavljuje u životu? I kako stvaramo mentalne predstave o predmetima ili događajima koje ne vidimo?
Nova studija koju su sproveli razvojni psiholozi sa Univerziteta Nortvestern i Harvarda pruža prve dokaze da bebe već sa 15 meseci mogu da prepoznaju predmet koji su naučile putem jezika — čak i ako taj predmet nije prisutan u njihovom vidnom polju.
Zamislite bebu koja se igra na podu sa kockama dok sluša roditelje kako razgovaraju o kumkvatima, u kontekstu poznatijih plodova poput jabuka i banana. Može li beba formirati početnu predstavu, ili „suštinu“, o značenju reči kumkvat — na primer, da je to nešto jestivo, verovatno voće? I može li kasnije iskoristiti tu početnu predstavu kada prvi put vidi nepoznato voće? Upravo su na ova pitanja istraživači tražili odgovor.
Učenje reči bez vizuelnog oslonca
„Mnogi veruju da je za uspešno učenje reči potrebno da beba ‘poveže’ novu reč sa predmetom koji je fizički prisutan (npr. ‘Pogledaj kumkvat!’)“, rekla je vodeća autorka studije Sandra Vaksman. „Ali u toku dana vrlo često mi — kao i bebe — čujemo reči koje se odnose na predmete koji nisu tu i koje ne možemo videti.“
Vaksman je profesor psihologije na Univerzitetu Nortvestern, direktor Centra za razvoj dece i dojenčadi i saradnik Instituta za istraživanje javne politike. Sa-autora studije je Elena Lučkina, nekadašnji postdoktorant na Nortvesternu, a sada naučnica na Harvardu.
Testiranje beba na tri nivoa
Istraživači su angažovali ukupno 134 bebe — 67 starih 12 meseci i 67 starih 15 meseci — i sproveli trostepeni eksperiment. Prvo su bebama predstavljane poznate reči uz slike odgovarajućih predmeta (npr. jabuka, banana, grožđe).
Zatim su bebe čule novu reč dok je slika nepoznatog predmeta (npr. kumkvata) bila sakrivena. Na kraju su im pokazane dve nepoznate slike (npr. kumkvat i žica za mućenje), uz pitanje: „Gde je kumkvat?“
Razlika između 12 i 15 meseci
Petnaestomesečne bebe, ali ne i dvanaestomesečne, duže su gledale u nepoznato voće (npr. kumkvat) nego u nepoznati predmet (npr. žicu za mućenje). Iako nikada nisu videle predmet povezan sa tom novom rečju, ipak su 15-mesečne bebe koristile kontekst da identifikuju šta je verovatnije značenje nove reči.
„Ova studija pokazuje da čak i bebe koje tek počinju da izgovaraju prve reči uče iz jezika koji čuju, čak i kada predmeti ili događaji o kojima se govori nisu prisutni,“ istakla je Vaksman. „Bebe upijaju ono što čuju i, čak i bez prisustva predmeta, formiraju mentalnu predstavu, ili suštinu, značenja nove reči — dovoljno snažnu da im kasnije pomogne u prepoznavanju kad se predmet pojavi.“
Vaksman je dodala da u dobi od 12 meseci bebe možda još uvek ne poznaju dovoljno poznatih reči iz konteksta kako bi mogle da formiraju tu početnu predstavu o novoj reči (npr. da je verovatno reč o još jednom voću).
Razumevanje značenja reči „kumkvat“
Uvođenjem novih reči bez prisustva bilo kakvih slika ili predmeta, istraživači su osmislili moćan test koliko bebe mogu da nauče samo iz jezičkog unosa.
Ova studija pruža nove uvide u razvojnu osnovu ljudske sposobnosti da učimo o stvarima koje nisu direktno prisutne. Takođe postavlja temelje za razumevanje kako i koliko rano ljudski um počinje da gradi mentalne predstave o predmetima i događajima koje nikada nije neposredno doživeo.
Snaga jezika u svakodnevici beba
Ovo istraživanje ističe moć jezika u svakodnevnom životu beba. Dok slušaju razgovore ili čitanje knjiga, bebe često čuju reči koje ne razumeju i koje ne mogu odmah da povežu sa konkretnim predmetima ili događajima.
Rezultati pokazuju da već sa 15 meseci bebe spontano koriste jezički kontekst novih reči kako bi izgradile početnu predstavu njihovog značenja, što kasnije pomaže u daljem učenju.
„Kada čujemo nove reči, poput ‘kumkvat’, u razgovoru u kojem nema kumkvata, ne propuštamo priliku da zaključimo šta bi reč mogla da znači,“ rekla je Vaksman. „Sada znamo da je isto tačno i za male bebe.“
