Mnogi od njih, međutim, neće zateći svoje domove. Južni Liban bio je izložen 14 meseci intenzivnog bombardovanja, a izraelska ograničena kopnena invazija u septembru praćena je masovnim razaranjem.
Veliki gubici na obe strane
Liban je pretrpeo ogromnu štetu – izgubljeni su i životi i infrastruktura, a Hezbolah je izgubio veliki broj lidera i komandanata, kao i oko polovinu svojih raketnih zaliha. Ali, i Izrael je platio visoku cenu, što je između ostalog navelo premijera Benjamina Netanjahua da prihvati sporazum o prekidu vatre, koji su posredovali Sjedinjene Američke Države.
Prema zvaničnim podacima, u Libanu je povređeno više od 1.000 izraelskih vojnika, a preko 120 je poginulo. Uništeno je više od 60 tenkova „Merkava“, a Izrael, uprkos slanju pet armijskih divizija, nije uspeo da preuzme kontrolu nad teritorijom južnog Libana. Izraelske snage su se oslanjale na kratkotrajne upade i povlačenja, jer nisu mogle da uspostave stabilne štabove zbog stalnih napada boraca Hezbolaha.
Poslednjih dana pred primirje, izraelski mediji prikazivali su snimke vojnika kako patroliraju po ruralnim predelima u blizini Kiama. Međutim, do popodneva istog dana, vraćeni stanovnici su u Kiamu zatekli samo razrušene zgrade od vazdušnih udara, bez ikakvih tragova duže izraelske okupacije.
Uslovi primirja
Sporazum predviđa period od 60 dana mira, tokom kojeg će se izraelske snage potpuno povući iz Libana. Sa druge strane, Hezbolah će povući svoje snage severno od reke Litani, a južni Liban će biti pod kontrolom libanske vojske, koja će rasporediti 10.000 vojnika.
Ovaj dogovor je zapravo obnovljena verzija sporazuma iz 2006. godine nakon rata između Izraela i Hezbolaha. UN rezolucija 1701, doneta u to vreme, postavila je iste uslove. Nije bilo novih zahteva, što znači da Hezbolah zadržava svoje oružje.
Podeljena mišljenja u Izraelu
U Izraelu je sporazum naišao na kritike. Opozicija premijeru Netanjahuu ocenila je primirje kao „slabo“, jer Hezbolah nije razoružan. Mnogi raseljeni stanovnici severa Izraela i dalje strahuju da se vrate svojim domovima, sumnjajući u trajnost primirja.
„Povlačenje snaga sada će stvoriti dinamiku koja će olakšati Hezbolahu da se ponovo grupiše,“ rekao je lider Nacionalnog jedinstva Beni Ganc. Bivši premijer Naftali Benet dodao je: „Impresivan vojni uspeh … pretvara se u potpuni diplomatski neuspeh.“
Prema anketi izraelskog TV kanala 13, 61% Izraelaca smatra da njihova zemlja nije pobedila u ratu u Libanu. Istovremeno, 66% podržava prekid rata u Gazi.
Ekonomski udar i infrastrukturna šteta
Pored ljudskih gubitaka, Izrael je pretrpeo i ozbiljne ekonomske i infrastrukturne posledice. Turistički sektor izgubio je 5 milijardi dolara, bankrotiralo je 48.000 kompanija, a vojni gubici iznose 130.000 dolara dnevno tokom rata u Gazi. Šteta na infrastrukturi uključuje 9.000 oštećenih ili uništenih zgrada, 7.000 izgubljenih vozila, 55.000 hektara izgorele zemlje i preko 75.000 raseljenih Izraelaca sa severa.
Uticaj na region
Od početka izraelskih napada na Gazu, nakon iznenadnog napada Hamasa 7. oktobra, Hezbolah je započeo raketne i bespilotne napade širom Izraela, kao znak solidarnosti sa narodom Gaze i u cilju završetka izraelske okupacije Palestine, Libana i Sirije. Čak i nakon teških gubitaka, Hezbolah je pokazao sposobnost da napadne Tel Aviv, daleko od severnog fronta.
Netanjahu je, u svetlu velikih gubitaka i nemogućnosti da postigne vojne ciljeve, verovatno procenio da je vreme da se sukob okonča i prihvati primirje, bez postizanja konačnog cilja – uništenja i razoružanja Hezbolaha.
Reakcije iz SAD
Američki predsednik Džozef Bajden pozdravio je primirje u Libanu, koje je posredovala njegova administracija, ali nije uspeo da postigne isti uspeh u Gazi. Bajden je ranije u julu dobio obećanje od Netanjahua da će podržati njegov plan za primirje. Međutim, Netanjahu je kasnije prekršio obećanje, što je dovelo do Bajdenovog povlačenja iz predsedničke trke.
Izabrani predsednik Donald Tramp izrazio je zadovoljstvo zbog primirja u Libanu, jer se u svojoj kampanji zalagao za okončanje svih ratova. Iako stupa na dužnost tek 20. januara, Tramp je poznat kao podržavalac Netanjahua. Međutim, Tramp veoma ceni lojalnost, a Netanjahu je 2020. javno podržao Bajdena, što je Tramp doživeo kao izdaju.
