Многи од њих, међутим, неће затећи своје домове. Јужни Либан био је изложен 14 месеци интензивног бомбардовања, а израелска ограничена копнена инвазија у септембру праћена је масовним разарањем.
Велики губици на обе стране
Либан је претрпео огромну штету – изгубљени су и животи и инфраструктура, а Хезболах је изгубио велики број лидера и команданата, као и око половину својих ракетних залиха. Али, и Израел је платио високу цену, што је између осталог навело премијера Бењамина Нетанјахуа да прихвати споразум о прекиду ватре, који су посредовали Сједињене Америчке Државе.
Према званичним подацима, у Либану је повређено више од 1.000 израелских војника, а преко 120 је погинуло. Уништено је више од 60 тенкова „Меркава“, а Израел, упркос слању пет армијских дивизија, није успео да преузме контролу над територијом јужног Либана. Израелске снаге су се ослањале на краткотрајне упаде и повлачења, јер нису могле да успоставе стабилне штабове због сталних напада бораца Хезболаха.
Последњих дана пред примирје, израелски медији приказивали су снимке војника како патролирају по руралним пределима у близини Киама. Међутим, до поподнева истог дана, враћени становници су у Киаму затекли само разрушене зграде од ваздушних удара, без икаквих трагова дуже израелске окупације.
Услови примирја
Споразум предвиђа период од 60 дана мира, током којег ће се израелске снаге потпуно повући из Либана. Са друге стране, Хезболах ће повући своје снаге северно од реке Литани, а јужни Либан ће бити под контролом либанске војске, која ће распоредити 10.000 војника.
Овај договор је заправо обновљена верзија споразума из 2006. године након рата између Израела и Хезболаха. УН резолуција 1701, донета у то време, поставила је исте услове. Није било нових захтева, што значи да Хезболах задржава своје оружје.
Подељена мишљења у Израелу
У Израелу је споразум наишао на критике. Опозиција премијеру Нетанјахуу оценила је примирје као „слабо“, јер Хезболах није разоружан. Многи расељени становници севера Израела и даље страхују да се врате својим домовима, сумњајући у трајност примирја.
„Повлачење снага сада ће створити динамику која ће олакшати Хезболаху да се поново групише,“ рекао је лидер Националног јединства Бени Ганц. Бивши премијер Нафтали Бенет додао је: „Импресиван војни успех … претвара се у потпуни дипломатски неуспех.“
Према анкети израелског ТВ канала 13, 61% Израелаца сматра да њихова земља није победила у рату у Либану. Истовремено, 66% подржава прекид рата у Гази.
Економски удар и инфраструктурна штета
Поред људских губитака, Израел је претрпео и озбиљне економске и инфраструктурне последице. Туристички сектор изгубио је 5 милијарди долара, банкротирало је 48.000 компанија, а војни губици износе 130.000 долара дневно током рата у Гази. Штета на инфраструктури укључује 9.000 оштећених или уништених зграда, 7.000 изгубљених возила, 55.000 хектара изгореле земље и преко 75.000 расељених Израелаца са севера.
Утицај на регион
Од почетка израелских напада на Газу, након изненадног напада Хамаса 7. октобра, Хезболах је започео ракетне и беспилотне нападе широм Израела, као знак солидарности са народом Газе и у циљу завршетка израелске окупације Палестине, Либана и Сирије. Чак и након тешких губитака, Хезболах је показао способност да нападне Тел Авив, далеко од северног фронта.
Нетанјаху је, у светлу великих губитака и немогућности да постигне војне циљеве, вероватно проценио да је време да се сукоб оконча и прихвати примирје, без постизања коначног циља – уништења и разоружања Хезболаха.
Реакције из САД
Амерички председник Џозеф Бајден поздравио је примирје у Либану, које је посредовала његова администрација, али није успео да постигне исти успех у Гази. Бајден је раније у јулу добио обећање од Нетанјахуа да ће подржати његов план за примирје. Међутим, Нетанјаху је касније прекршио обећање, што је довело до Бајденовог повлачења из председничке трке.
Изабрани председник Доналд Трамп изразио је задовољство због примирја у Либану, јер се у својој кампањи залагао за окончање свих ратова. Иако ступа на дужност тек 20. јануара, Трамп је познат као подржавалац Нетанјахуа. Међутим, Трамп веома цени лојалност, а Нетанјаху је 2020. јавно подржао Бајдена, што је Трамп доживео као издају.
