Najmlađi ispitanik koji patološki kocka ima 12 godina, a počeo je sa aparatima kad je imao manje od 10 godina uz brata ili tatu, pokazalo je istraživanje Centra „Život nije igra“ iz Novog Sada. Prosek godina učenika koji patološki kockaju je 17, a skoro polovina ukupno anketiranih učenika izjavila je da igra igre na sreću.
Rezultati pokazuju i da polovina muških ispitanika igre na sreću igra za novac, dok je kod ženske populacije taj procenat manji i iznosi 37 odsto. Muškarci su rizična populacija, skloniji su i patološkom i problematičnom kockanju od ženskih, kaže se u istraživanju Centra „Život nije igra“, a koje je sprovela dipl. psiholog Jasmina Leković. Najveći broj učenika, oko polovine, koji problematično i patološki kockaju, počeli su s klađenjem kada su imali između 10 i 14 godina.
“Više od polovine učenika je prvo iskustvo sa igrama na sreću imalo između 10 i 14 godine, najčešće je to bila kladionica. Zabrinjava i podatak da se deca mlađa od 10 godina susreću sa igrama na sreću uz pomoć roditelja koji ih uvode u taj svet. Skoro petina učenika tog uzrasta prvi put je odigrala igru na sreću, najčešće loto, a ima i onih kojima je prvo iskustvo bilo sa kladionicom, ruletom, aparatima. Više od trećine anketiranih učenika je odgovorilo da su drug ili drugarica uplatili tiket umesto njih. U populaciji koji patološki kockaju to je 74 odsto” – pokazuju rezultati istraživanja među osnovcima i srednjoškolcima.
Svaki treći učenik troši novac od užine na igre na sreću pokušavajući da novac umnoži. Dok je populaciji učenika koji patološki kockaju 80 odsto onih koji novac od užine pokušavali da umnože na kladionici, ruletu, aparatima. Na velikom odmoru je više od petine učenika opšte populacije odlazilo u kladionicu ili kockarnicu, a tri puta su više odlazili učenici koji patološki kockaju.
“Više od trećine učenika koji patološki kockaju izjavljuje da je imalo problema usled kockanja i da su to bili, na prvom mestu dugovanja, zatim izostanci iz škole, slab uspeh u školi, svađe sa bliskim osobama, nervoza i razdražljivost, prevare, učestvovanje u tučama, krađe, uzimanje zlata, novca iz kuće” – navodi se u istraživanju Centra „Život nije igra“.
Kako bi nastavili s kockanjem, 31 odsto učenika koji su patološki kockari počinilo je krivično delo prevare ili krađe. Ako dobiju novac od igara na sreću učenici ga najviše troše na izlaske i provod, zatim na garderobu, nastavljaju sa kockanjem i kupuju drogu. Učenici koji patološki kockaju troše dobijeni novac na izlaske i provod, nastavljaju sa kockanjem, na drogu, garderobu.
“Većina anketiranih učenika kocka u društvu, a to su najčešće drugovi, zatim roditelji i rođaci. Preko njih su se i upoznali sa igrama na sreću. Motivi za igre na sreću kod opšte populacije: učenici najčešće igraju igre na sreću iz zabave 21 odsto, a onda slede da povećaju budžet, iz dosade, kad ih društvo pozove, da ubiju vreme” – pokazuje istraživanje. Glavni motiv za igrom kod učenika koji patološki kockaju je da povećaju budžet a ne zabava kao što je ispitanicima opšte populacije.
U sprovedenom istraživanju učestvovalo je 790 učenika. Uzrast ispitanika se kretala u rasponu od 11 do 20 godina. Na nivou uzorka bilo je dve trećine muških i trećina ženskih ispitanika. Polna struktura učenika u osnovnim školama je ujednačena dok je u srednjim školama bilo više muških ispitanika pišu Koreni.
