Cena prirodnog gasa u Evropi beleži značajan porast tokom novembra, delimično zbog pada temperature, ali i usled novih geopolitičkih događaja koji ugrožavaju energetsku stabilnost kontinenta.
Posebno važan faktor u ovom kontekstu su sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele Gasprombanci, što je dovelo do najviših cena gasa na holandskoj TTF berzi u ovoj godini, 21. novembra.
Sankcije SAD-a: Pokušaj da se onemogući plaćanje ruskog gasa
Sankcije koje je uvela Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija imaju za cilj da spreče Evropu u plaćanju za korišćenje ruskog prirodnog gasa.
Ove sankcije su deo šireg napora zapadnih zemalja da smanje ekonomske veze sa Rusijom u kontekstu rata u Ukrajini. Iako su zemlje Evropske unije već počele da smanjuju zavisnost od ruske nafte, sa gasom je situacija komplikovanija.
Prema podacima Evrostata, Rusija je i dalje značajan snabdevač gasa Evropi, sa udelom koji je porastao u poslednjoj godini. Međutim, Rusija kao izvoznik nafte u EU je u 2024. godini tek na sedmom mestu, dok je 2021. godine bila ubedljivo na prvom mestu.
Uprkos pokušajima da se smanji uvoz gasa iz Rusije, neke evropske zemlje, poput Mađarske, Slovačke i Srbije, nastavljaju da ga uvoze preko gasovoda. Takođe, zemlje kao što su Francuska, Španija i Belgija nastavljaju uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.
S’ toga je slučaju gasa primećeno da su zemlje Evropske unije povećale uvoz. Podaci Evrostata pokazuju da je udeo tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije u drugom kvartalu 2024. godine povećan na 16,8 odsto sa 12,5 odsto koliko je iznosio u drugom kvartalu 2023. godine.
Posledice sankcija za Evropu i Srbiju
Nova američka sankcija imaju duboke posledice po Evropu. Zemlje koje su zavisne od ruskog gasa sada se suočavaju sa izazovom da pronađu nove načine plaćanja. Srbija, koja je i dalje povezana sa ruskim gasovodom, već razmatra mogućnosti za obilazak sankcija. Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“, izrazio je nadu da će buduća američka administracija ponuditi novi pristup rešavanju ovog pitanja.
Kako sankcije utiču na ekonomiju Evropske unije?
Energetski stručnjak Velimir Gavrilović ukazuje na to da će sankcije verovatno povećati troškove energije u Evropi, što može dovesti do deindustrijalizacije u nekim sektorima, posebno u zemljama sa velikim potrošačkim potrebama za gasom kao što je Nemačka. Pored toga, cene američkog LNG-a, koje su tri puta skuplje od ruskog gasa, dodatno otežavaju situaciju.
Alternative za plaćanje: BRICS Pay i drugi mehanizmi
Mnogi stručnjaci takođe spominju mogućnost korišćenja novog platnog sistema BRICS Pay, koji bi mogao omogućiti evropskim zemljama da obavljaju transakcije sa Rusijom bez korišćenja američkog finansijskog sistema.
Međutim, pitanje je da li će Evropske zemlje biti spremne da pristupe ovom sistemu, s obzirom na njihove političke i ekonomske veze sa SAD.
Problemi sa skladištenjem i dostavom gasa
Rast cena gasa takođe je podstaknut ispraznjenim evropskim skladištima gasa, čija popunjenost u novembru nije dostigla nivoe od ranije u godini. Uticao je i odluka Gasproma da obustavi isporuke austrijskom OMV-u, nakon konflikta oko neisplaćenih dugovanja. Takođe, ugovor između Rusije i Ukrajine o tranzitu gasa ističe 1. januara, što može dovesti do novih problema u snabdevanju, naročito za Mađarsku i Slovačku.
Veliki izazovi za Evropu
Evropa se nalazi pred velikim izazovom u kontekstu energetske stabilnosti. Sankcije protiv Gasprombanke i porast cena gasa su samo neki od faktora koji utiču na ekonomije zemalja Evropske unije.
U ovim okolnostima, potrebno je brzo pronaći nove mehanizme za plaćanje i snabdevanje energentima kako bi se izbegle ozbiljne ekonomske posledice, međutim sve smo bliži drugačijem scenariju.
